Četrdeset i osam sati „pritvora“ (na Cveti i Lazarevu subotu) bio je dovoljan okidač za mnoge slike i prilike koje donose delovi mozga zaduženi za neprijatna podsećanja. Izvor: Danas Piše: Ile Kovačević Otud stigoše i moji…
Korhonen: „ZATO JE POLA SVIJETA ZAUVIJEK OBAVEZNO ZA RUSIJU“
26. februar 2022.
Zašto BorOPEN – a NEĆE BITI
19. februar 2021.
„Suspenzivni VETO“ predsednika Republike
9. decembar 2021.
Nesvakidašnje blebetanje o svakodnevnim pojavama (2012)
27. januar 2016.
Siniša Lađević; Nadmudrivanje POLITIČKI IMPOTENTNIH MAGARACA
13. novembar 2017.
Međunarodna federacija novinara – Deklaracija 1954/ 1986
4. april 2018.
O čemu sam pisao i razmišljao deset godina |
Zašto smo mi jedini u Evropi u kućnom pritvoru?
Pismo profesorke u penziji doktorima koji se svakodnevno obraćaju javnosti Srbije Piše: Srbijanka Turajlić Izvor: Danas Sa pažnjom i ozbiljnošću pratim, evo već četvrtu nedelju, Vaša obraćanja i odgovore na novinarska pitanja. Nisam novinar, pa ne…
Hoću samo da vam kažem da vam sve opraštam
Draga deco, prijatelji, rođaci, braćo, sestre, zetovi, pašenozi, šuraci, sinovi, kćeri i najdraži unuci, kako ste? Kažem: „Kako ste„? Evo, ako me pitate, a niko me ne pita niti zove, preživljavam najteži period u svom životu….
„Evo mene 2“ Posle godinu dana novi domen
„E moj Siniša, šta si dočekao, prošao si svuda i vratio se kući svojoj živ i zdrav, a sad čekaš da kao zadnji seronja umreš ili od gladi, ili od nekakvog virusa, a da uopšte ne…
Ja BOT
Svaka bahtost, pohlepa i prevara se mogu pobediti mudrošću i slogom, ukoliko se umire oni koji bi u nasilje i fizičke obracune i haos. Svaki takav scenario je iznad svega i ipak skoro ko i bratoubilački…
Pred ponorom
Degradirli su sve, zauzeli svaki punkt normalnog života, oteli nam mogućnost da samostalno mislimo i radimo bez sankcija, oterali decu od nas, posvađali sa rodbinom i komšijma. Zabranili su nam naše i doveli njihove Svece umesto da su ih prvo odveli psihijatru i logopedu.
Ластиш (Ујед и друге приче)
Онда се помало болно и са киселом гримасом лагано враћамо у стварност и неколико сати излазећи из тог бунила тражимо оправдања и објашњења, која ће нам помоћи да прихватимо тај свој јебени живот такав какав је, и понекад раније а понекад касније и успемо у томе.
Pa šta?
Kaže Zorana: „Moj sin je bio u UN, pa šta“ ??? Gospođo Mihajlović, možda su vas obavestili da u Srbiji ima dece koja umiru jer nema lekova, penzionera koji gladuju, porodilja kojima dugujete nadoknade, i radnika…