Žalosno i jadno je to što dirigovani mediji objavljuju vesti, rugajući se zdravom razumu nas u Boru. Prvo dignu veliku frku oko zemljotresa, od oko blizu dva stepena Merkalijeve ili Rihterove skale, nemam pojma, koji u Boru nema nikakav značaj jer je Bor izgrađen da bez problema može podneti mnogo veće potrese. Na stranu činjenica što smo mi u Boru navikli na podrhtavanje tla još od svakodnevnog miniranja toliko da su nam se lusteri ljuljali po pola sata.

Zatim izveštavaju o krađama otpadnog bakra koje su prisutne decenijama, a sve u interesu novih kineskih „čeličnih“ prijatelja. Krađe otpadnog bakra su toliko uznapredovale u proteklih tridesetak godina, da su dospele na nivo „unosnog posla“ za one koji su spremni da rizikuju.

Gde su vam drugovi i drugarice, dame i gospodo žurnalisti te vesti o krađama, hapšenjima, pa čak i povređivanjima onih koji su na taj način pokušavali da prežive. Gde su izveštaji o zagađenju koje traje decenijama, gde su vesti o poginulim i povređenim radnicima od kada su Kinezi dobili Bor a uz rudnik onako đuture i sve koji ovde žive. Ima li vesti o Korona virusu jer se u izveštajima retko pojavljujemo ili je Bor odavno žrtvovan pa to više nije važno.

Razočaran sam i tužan.