Nisam štedeo, nisam razmišljao, nisam verovao, nisam istrajavao, nisam …. Spisak stvari na „nisam“, vezane za moj usrani život, (kao i uglavnom cele moje generacije) je poveliki, i nabrajati bi bilo možda i moguće da se stvarno sećam šta sve nisam.

Nisam, jer sam tako hteo, jer sam tako hteo, ali je šteta što svemu tome trenutak istine nastupi prekasno, onda kad to više nikom nije važno. Dakle i ovde vam do sada, opet nisam sve rekao.

Nema veze. Niko na ovom Svetu nije mogao više da neće od mene, bio sam u tome nepobediv. Kad su svi hteli, ja nisam, kad su svi odricali ja sam potvrđivao. Ja nisam bio čovek za kalup i standard, i evo Bogu hvala i pred kraj šeste decenije ostalo je tako.

Nisam trčao za čim su svi ostali, nisam verovao da je u životu potrebno samo klimati glavom, a još manje da je biti obrazovan važnije nego biti čovek, nisam i tačka… i bio sam u pravu. Nisam mnogo toga uradio, ali ono što sam uradio bilo je puno mene i moga JESAM. Znam da sam ono nešto malo gde JESAM uradio najbolje i bolje od svih, ili se bar meni tako čini.

Ostaviću to i još dosta toga mojoj deci i unucima da vide i ocene jesam li ja bio pravi NISAM ili neki NISAM- folirant

Nisam ja iz te priče … Bio sam ubežen da moja priča tek dolazi ali kako vreme prolazi sve se manje nadam.

Da li sam nešto propustio. Ne volem tu reč ali moram da kažem da JESAM ali za sve postoji neki redosled, i prilika, da ne kažem – sudbina.

Veruješ li u nešto, biće. Ako ne, džaba i tebi i tvojim znanjima.