Kad pametan čovek dobije priliku da priča o sebi on obično stane pa razmišlja šta bi, kako bi i naravno i neizostavno kome rekao.

Kada razmisli, dođe do zaključka da možda nije još trenutak i da bi verovatno trebalo „mudro“ sačekati još neko vreme, pod uslovom, da ga tri sekunde pošto nešto uradi ili napiše,  neko ne zaskoči hvalospevima i odama uz bezuslovno tapšanje po ramenu.

Veliki je problem kada se u tom razmišljanju, čovek toliko okuraži i opusti pa prestane sa ikakvim delima, sve sladostrasno smišljajući najbolju moguću reč u promociji svojih nadčovečanskih uspeha i zasluga. Tada se desi, a to se odmah primeti, da nešto nije kako treba. Slava ko slava, zna da uspava, otupi i zaslepi jadnog (nekog) koji izgubi dodirnu tačku sa vremenom sadašnjim i ostane ko ispušten balon napunjen helijumom u krošnjama drveća, dovoljno visoko da nije baš patos -master, ali sasvim nisko za svaku zvezdanu visinu, kojoj gravitira i u kojoj se već ničim izazvan odomaćio u svojim mislima.

Moje je mišljenje da se tog mentalnog škarta nakotilo i previše,  da su tvorci  ideja i kreacija kao pokretačke snage toliko izlizali i unazadili taj sistem, i da nam se ne spremaju previše lepa vremena.

U stvari ništa, htedoh  kao apsolutni autsajder i nepripadajuća jedinka ovoj populaciji, iz svog gnezda sa obližnjeg kokošinjca da kažem, da nema visokog leta bez jakih krila i oštrog kljuna, pogotovo kad umesto stravičnog orlovskog kliktanja, jedva uspevaš da ispustiš nešto što više liči promuklo gakanje.

I na samom kraju, recimo da su jarići i evrići apsolutno dobra ekonomska kombinacija, naglašena u umotvorini našeg naroda od davnina, ali nekako mi se čini da  su jaganjci uznapredovali a pare nisu za svakoga. Pošto se novac najčešće vezuje za moć i uticaj proširimo ovu pretpostavku i na ovo polje. Imati novac i moć a ne znati čemu služi, je jednako prilici kada ni jedno ni drugo zapravo nemaš.

Zato mislim da traba da radimo, što više, da pričamo što manje- pogotovo kad to ne umemo a hvalisanje, ukoliko nam zaista pripada prepustimo drugima, pod uslovom da to ne rade uveki ista dva- tri lika, samo u različitom rasporedu termina i tema.

Vid’la žaba da se konji potkivaju …