Pljuni i napreduj, pisano 30. januara 2012. godine >> OVDE

Neke se stvari nikada neće promeniti koliko god se trudili da menjajući sebe promenimo okruženje ili bar najbliže saradnike. Ljudi prosto ‘oće da ostanu isti, lenji i neodgovorni a jedino što ih zanima (čast izuzecima, kojih nije malo, već su neobjašnjivo tihi i pomirljivi) je, kako nekoga pomeriti naniže. Na tom putu ga treba iznabadati svim i svačim, uglavnom sa negativnim prefiksom. Nikako nije na odmet što predanije istraživanje na polju pretpostavki svih dezena i aroma, na hiljadu načina – što nepovoljnijih za „korisnika“ naravno.

To bavljenje drugima se uvuklo u apsolutno sve, ali i pored ubeđenja da su sva ova retro-mudrovanja odavno ispala iz svih okvira modernog i aktuelnog, neki me andrak tera da se posle duže vremena okačim, i pišem koliko god da bi se to vama, ali i imeni u jednom trenutku moglo i zgaditi.

Zaključujem dakle, da je „ugledati“ se na druge – to jest baviti se drugima osnovna ideja poslovanja, ponašanja ali i postojanja.

Kontekst je sasvim nebitan jer ga je lako izrotirati.

Kako ćeš dokazati sebe i svu svoju raskošnu glupost, bezidejnost nasuprot lude želje za uspehom i popularnošću, ako ne okreneš svoje lasere i rakete patos-patos u one koji smetaju. Kako će tvoj sveti lik i delo, doći do nekih visina iz dečačkih snova, ako postoji neko ko to radi bolje, brže i kvalitetnije. Jednostavno okrpiš po njemu ili njima, sve upoređujući babe i žabe i eto ti sasvim pristojne startne pozicije u cilju ne znam čega – mada nije ni bitno.

Naravno da je važan faktor u procesu odvajanja onih koji se ističu, od ostalih prepisivača, šatro pristalica i ostalog šljama, jedino u ideji komunizma bila bar načelno dobro postavljena. Ipak nasuprot velikim očekivanjima ta je ideja brzopotezno deklasirana. „Razbiti protivnika“ i biti bolji, umesto časnih sredstava, podrazumeva niz smišljenih aktivnosti koje pre svega mogu uništiti privatnost i tu se ne štedi, jer ulaskom u sferu nečije privatnosti možemo, kao apsolutno lud narod, doći do dovoljno materijala koji će biti podobni i kompatibilni za sve vrste „okršaja“ od bračnih razmirica do razbijanja koalicionih sporazuma.

Međutim svoju privatnost retko ko neguje i čuva koristeći se gomilom imena, kojima se predstavljaju na internetu. Retki su oni koji arče svoje rođeno ime i prezime. Sami sebi radimo nešto što nas može skupo koštati, čudimo se i zgražavamo nad budubogsnama, i tonemo zajedno u paketu sa bezimenima a tu povratka nema, jer dolaze neka čudna vremena kada će se u interesu bezbednosti sve kontrolisati. Nije daleko dan kada nećemo moći ni u toalet a da pri tome ne naletimo na problem privatnosti u interesu bezbednosti, jer će verovatno do tada i wc šolje biti digitalizovane. Tako će provereni i podobni korisnici fejsbuka, po pristupačnoj ceni, moći da analiziraju i diskutuju u live-stream-u scenu odbacivanja organiskih otpadnih materija – detaljno i bez ikakve cenzure. (O kuci onog velikog što nije sestra već je muškog roda, neću ni reć- ma ime da mu ne pomenem).

Pljuvanje u singlu, ono ja tebi – ti meni, nije tako strašno ali kada dođete do zaključka da se dugogodišnje kampanje vladajućih stranaka, marketinških agencija i velikih medija zasnivaju na toj tehnici, verovatno se ne osećate baš bajno- bar bi tako trebalo da bude. RTS usred dnevnika, veličajući svoju gledanost grafikonima, sasvim neprimereno ozbiljnosti same emisije, uteruje gledaocu saznanje o velikoj gledanosti, konstatujući da je ona upravo onolika, koliko su tog i tog dana imali Pink, Prva televizija i B92 zajedno. (Pljuvanje- zar ne).?

U nekoliko marketinških agencija, pogotovo onih koje su već evo treću godinu za redom poslale turiste u pizdu materinu, bez potvrde i obezbeđenog smeštaja, se takođa valja sve i svašta, a u igri je jedino novac i borba sa onim boljim, kvalitetnijim i ozbiljnijim agencijama koje svoj posao rade temeljno i odgovorno.To je po meni pljuvanje poštenog i regularnog načina rada pred klijentima a kroz bajke o povoljnijoj ceni i nizu drugih „neverovatnih pogodnosti“, koji u pravilu neslavno završe – nekad i tragično.

Najsenzacionalniji deo ovog mog malog i jednokratnog istresanja moždanih vijuga je u domenu političkog marketinga. Za opširniju opservaciju nisam kažu dovoljno stručan, ali napisaću ono što vidim. (Napomena: već nekoliko godina nosim napčare, pa uzmite u obzir)

Dvadesetak godina višestranačka Srbija se deli na naše i njihove. To je valjda počelo onda kada je Srbija iznedrila prve moderne izdajnike, koji su uprkos velikoj opsanosti po svoju bezbednost, jednoumlje smatrali neprihvatljivim i imali muda da to javno i kažu. Možda to tako i ne bi bilo da još od nekih ranijih vremena nismo učeni da neprijatelj nikad ne spava, pa će nam kad tad doći glave. Rekao bih da je tu negde već pri kraju misije – a i po svemu sudeći, taj već dugo nije nitrepnuo a kamoli spavao.

Elem, rekoh li demokratija, da, da, a kad to izustim nešto me po sred prsa žacne… tupo ali potraje jedno dva momenta. Kakva je veza … evo:

Nijedna stranka ne bavi se isključivo svojim radom i rezultatima.

Nijedna ne smatra da bi edukacija onih, koju su protiv njihovih ideja (a ideje su su trebale biti iste- bar predpostavljam), i njihovo pridobijanje na normalan i argumentovan način, bila mnogo produktivnija od pljuvanja i nadevanja svakojakih imena protivniku kome je rejting u porastu a eto lakše je ići sa: „oni nemaju pojma“.

Nijedna stranka, koalicija, unija, jebem li ga šta već, osim nekih novih sada, ne smatra da je normalno preći iz stranke u stranku, naravno ako se taj proces ne praktikuje češće i nijedna stranka nikad nije izašla uoči izbora i rekla u okviru predizbornog programa „SVI ZAJEDNO ĆEMO“, osim nekad davno Vuk, već isključivo „MI ĆEMO“ što jeste i uvek će potencijalno i logično biti laž.

Treba li pominjati koalicije koje ne samo da su neprirodne već, sve je očiglednije boluju od neizlečivih bolesti. Ako se ikada u predizbornoj kampanji kao što je ova sada pojavi neko ko će otvoreno shvatiti da se promeniti ništa neće, dok se ne promenimo mi sami sa sobom i prema drugima „džaba vam molerisanje i lakiranje biračkog tela“.

I na kraju šta da kažem. Istrča ovo iz mene za evo možda pola sata. Neću menjati, niti ispravljati slovne greške- znam da ih ima. tO sam ja.

Osećam da bi se uskoro moglo destiti nešto što će mnoge moje navode jednostavno anulirati … već na proleće.

Volim i ja Vas