Prvi put je bilo reči o BorOPEN -u negde krajem 2008 i u prvoj polovini 2009. godine Sredinom 2018 „BorOPEN je modifikovan i zamišljen kao druženje na daljinu posredstvom novih komunikacionih tehnologija i društvenih mreža a tada smo počeli i sa pripremama.
Veliki broj javnih ličnosti i potencijalnih učesnika je „ODOBRIO“ ovaj projekat svojim komentarima i ocenio ga kao odličan. A da vas podsetimo kako smo počeli i šta hteli.
_____________________________
Kao specifičan i dugo planiran projekat #BorOPEN će vam iz mnogo razloga pre svega biti opisan, u opštim crtama, naravno detaljnije ličnostima koje će biti nosioci, promoteri i realizatori samog događaja. Radi se o jednoj možda blesavoj zamisli da ponovo „probudimo“ pre svega #Twitter zajednicu na prostorima bivše zajedničke države i formiramo 5 nezavisnih timova, koji će raditi isti posao sa različitom temom i plasirati ga u okviru #BorOPEN projekta u online druženju, koje će biti sinhronizovano, koordinirano i producirano iz našeg centra u Boru.
Zašto Bor?
Poznato vam je, da naš rudarski gigant obojene metalurgije, (koji je u međuvremenu privatizovan, a time i zadao dugogodišnjoj ideji veliki organizacioni problem), svojim bakrom, zlatom i ostalim proizvodima, pomogao mnogim gradovima, opštinama, industrijskim gigantima i gradovima širom SFRJ, pa bi bilo zgodno da se, bivša domovina mnogih od nas, makar u online druženju, posredstvom medija i društvenih mreža, ponovo ujedini i hladne glave prodiskutuje o svemu što se desilo, a što da ne, i šta je to što bi se moglo dešavati.
Od para RTB-a Bor,van onog dela koji se izdvajao iz ličnih dohodaka radnika,izgrađeno je sledeće:
Srbija
1.Fabrika kablova u Novom Sadu (Novkabel)
2.Fabrika kablova u Zaječaru
3.Fabrika kablova u Svetozarevu (Jagodina)
4.Valjaonica bakra u Sevojnu. Bor je godišnje Sevojnu davao oko 30.000 tona bakra, na preradu. Deo od prodatih limova išao je Boru, ali Bor je sve to mogao da proda u inostranstvo i da uzme deset puta više novca!!
5.Topionica cinka i olova u Trepči
6.Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu.Na ulazu je postojala pozlaćena tabla na kojoj se navode imena firmi koje su učestvovale u njegovoj izgradnji, a na drugom mestu je RTB-Bor. Ne znam da li te table i dalje ima,ili je sklonjena posle požara?
7.Oko 70km autoputa Beograd-Niš
8.Put Paraćin-Zaječar, sa delom prema Boru
9.Deo bolnice u Zaječaru
10.Prugu prema Majdanpeku i Beogradu, sa jedne strane,i prema Zaječaru sa druge strane. Rudnici bakra (RBB) su sami finansirali most kod Cerova.
11.Deo pruge Beograd-Bar.
12.SEVER-Subotica (deo).
13.Cela infrastrukturu, sa žičarama, na Kopaoniku
14,Od para RTB-a Bor finasiran je deo izgradnje SARTIDA
15.Hidroelektrane ĐERDAP.Ovde postoji jedan podatak koji zvuči neverovatno!Da bi se izgradila hidrocentrala RTB je morao da podigne i inostrane kredite kojima je isplatio svoj deo, ali i deo koji su na sebe preuzele druge firme iz bivše SFRJ. Naravno, sve je vratio RTB, dok su se ostali izvukli.“Solidarno“, nema šta!
16.Prenosna elektro-mreža od Đerdapa, preko Bora do Niša (preko Zaječara-prvi krak, na osnovu čega je Zaječar i postao centar za distribuciju električne energije, bez ikakvog osnova; centar je trebao da bude Bor, i po pravdi i po logici) i drugi krak preko Crnog Vrha prema Požarevcu.
17.SAVA-Centar u Beogradu.
18.Hram Svetog Save u Beogradu
19.Ibarski rudnici-Doljevac.
20.Fabrika veštačkih đubriva u Prahovu.
21.Pristanište u Prahovu, koje se i sada koristi za dovoz koncentrata.
22.Zgrada ENORGOPROJEKTA u Beogradu.
23.FOM (Fabrika obojenih metala)-Prokuplje.
24.Beogradski sajam.
25.Pogon za proizvodnju sumporne kiseline u ZORKI-Šabac.
26.Čelična konstrukcija mosta GAZELA.
27.E sad dolazimo na period teških sankcija!1994. godine, januara meseca, „deda Avram“ je uveo novi dinar koji je imao pokriće u Borskom zlatu. Da nije bilo Borskog zlata, cela Srbija bi „pasla travu“ i pila Zaječarsko pivo… Novi dinar je zahvaljujući Borskom zlatu bio relativno konvertibilan. Konvertibilnost novca se nije dobila „zahvaljujući“ zaječarskom pivu ili mleku, ili nameštaju iz SIMPA. Zna se šta se čuva u trezorima banaka. Uostalom, matematika je i tu jasna: ako je RTB u to vreme proizvodio bakar po ceni od samo 3.000$/toni, a proizvodio oko 8.000 tona bakra mesečno (plus zlato i ostalo), što iznosi oko 24 miliona dolara, a sa zlatom i preko 26 miliona dolara. Plate su nam bile kao i svima u Srbiji: oko 10 maraka, ili 5 dolara. Ako smo imali oko 15.000 zapošljenih, to iznosi oko 75.000$. Neka na ostale stavke ode oko 5 miliona dolara, postavlja se pitanje, gde je otišlo ostalih 21 milion dolara? Da smo bili sebični i da gledamo samo sebe, mogli su radnici da imaju plate od po 1.000$, i da glume velike bogataše kao što to rade radnici u pivarama, duvanskoj industriji, fabrikama vode…
28.Infrastruktura Bora i Majdanpeka.
29.VMA u Beogradu (deo).
30Vojno odmaralište na Tari.
31.Nekoliko mostova srušenih u NATO bombardovanju.
32.Kompleks na Crnom Vrhu (oko 30 miliona dolara je dao RTB).
33.lobina vila na Dubašnici, koja pripada MUP-u Srbije.
34.Pare za sport.
35.Verski objekti.
36.Verujem da se ljudima već „zavrtelo u glavi“ od ovih cifara za Srbiju,ali treba da se spomene i ovo,da se ne zaboravi i radna akcija Crni Vrh 1945. godine kada je Borska omladina, golim rukama i sekirama u zimskim uslovima, sekla drva za Beogradske bolnice. Zato se najmanje jedna ulica u Beogradu zove Borska ulica. Naravno i to je bilo na dobrovoljnoj bazi i bez dinara naknade. U toj akciji učestvovala su i deca od 12-13 godina, a na sreću i danas su neki od njih živi. Film „Osvajanje slobode“, Zdravka Šotre o tome govori.Slovenija
1.ZLATARNA-Celje.
2.Rudnik VELENJE.Hrvatska
1.Odmaralište u Orebiću.
2.Odmarilište u Vodicama
3.Odmaralište u Omišu.
4.Deo autoputa Beograd-Zagreb.
5.Železara u Sisku.. Sa parama koje smo tu uložili, mogli smo da otvorimo još jedan rudnik u Boru!BIH
1.Železara u Zenici. RTB Bor je učestvovao sa preko 60% kapitala.
2.Deo odmarališta u Neumu.
3.Dve fabrike u Travniku i Banja Luci (trenutno mi nepoznata imena).
4.ENERGOINVEST iz Sarajeva, sa kojima smo zajedno radili u Burmi i Iranu. Tu smo ih „šlepovali“ iz političkih razloga.
5.Izgradnja žičara na Jahorini i Bjelasici kao i centra ZETRA za zimske olimpiske igre u Sarajevu 1984. godine!Crna Gora
1.Deo kompleksa Slovenska plaža.
2.Stambeni kompleks u Baru.
3.Porodične kuće u Baru.
4.Dva hotela u Sutomoru (delimično učešće).Makedonija
1.Izgradnja kombinata FENI. Institut je finansirao projekat i puštanje u rad, a RTB-opremu.
2.RTB Bor je otvorio rudnik bakra Leče, a neko to zove i Lece.
3.RTB Bor je izgradio hotel Orce Nikolov u Ohridu.
4.RTB Bor je delom finansirao i izgradnju rafinerije nafte u Skoplju.Inostranstvo
1.Od para RTB-a Bor je kupljeno predstavničtvo u Cirihu.
2.Od para RTB-a Bor je kupljeno predstavništvo u Londonu.
3.Od para RTB-a Bor je kupljeno predstavništvo u Moskvi.
Ne znam kome su ta predsedništva pripala posle raspada SFRJ, ali znam da RTB-u Bor nisu sigurno! Mislim da su to sve pod svoje uzele ambasade. Ali ne znam čije…!Da napomenem još jednom:ovo sve što sam navodio gore,finansirano je direktno parama iz prihoda RTB-a Bor,koje nemaju veze sa izdvajanjem para iz ličnog dohodka radnika RTB-a Bor!
Ovde se još moraju naznačiti i količine plemenitih metala koje je RTB dao raznim firmama na uslugu, a koje nikada nisu vraćene! Npr. platina za Kutinu u Hrvatskoj, zlato iz Bora i Majdanpeka za Zlatarnu-Celje, platina za Pančevačku rafineriju, platina za Subotičku azotaru, itd. Te cifre su veće od nekoliko desetina miliona dolara. Čisto da se zna. Podelite sa prijateljima.
Uz to Bor je, kao rudarski grad paradoksalno i sasvim neočekivano pre petnaesetak godina, postao dominantan kao rasadnik prvih blogova, tviter naloga i dosta toga uradio na promociji novih tehnologija i interneta ali svakako i alternativnih pravaca razvoja opštine, a od nedavno i grada.
Baš iz našeg grada su potekle mnoge inicijative, apeli, kritike, oštre polemike i diskusije, čiji su ishodi našli utočište i u nekim zakonskim i društveno prihvaćenim i regulacionim aktima i dokumentima na nivou Republike.
Pre desetak godina Bor je važio za najjaču i možda i najuticajniju internet zajednicu u Srbiji pa smo sam projekat „naslonili“ i na tu činjenicu.
Organizovani su skupovi i druženja internet korisnika a sve to u režiji u početku naših dragih gostiju iz velikih centara, a potom i dva Udruženja građana, koji se time bave.
Međutim vremena su se promenila, neki od nas ozbiljnije su se pozabavili realnim (offline) životom, neki koji su bili ljuti opozicionari, postali su deo izvršne vlasti i obrnuto, većina nas koji smo svoj uticaj izgradili na kritikama i borbi protiv loših vlasti i pojedinaca su promenili interesovanja, prešli u druge oblasti a neki prešli granicu i otišli, ali kako god, verujem da ćemo naći načina da se još jednom okupimo oko nečega ovako važnog i velikog, a iskustva ranijih dešavanja su pokazala da „koga nema bez njega se može“ i mora- nažalost.
Naših pet promotera, organizatora i realizatora iz svih država bivše SFRJ će dobiti detaljne instrukcije i predloge tema, iz projekta #BorOPEN i potpunu nezavisnost u odlučivanju, finansiranju (odabiru svojih panel- sponzora) i načinu realizacije određene teme. Njihovi sponzori će pokriti troškove organizacije i u mreži naših online druženja plasirati svoje usluge i proizvode na prostorima bivše Jugoslavije.
Primer:
Tema broj jedan urađena od strane #BorOPEN tima iz Slovenije, (ranije snimljena u dogovoru sa organizatorom) emituje se određenog dana u nedelji iz studija Regionalne televizije Bor, dok su u studijima koje je obezbedio organizator i sponzor na ostalim destinacijama učesnici panela koji će u online komunikaci prodiskutovati i reći svoje stavove , zamerke ili gledišta.
Dužina online panela je 60 minuta i predviđa 15 minuta reklamnog prostora sponzora.
Pored direktne online komunikacije među studijima Ljubljana, Bor, Skopje, Sarajevo, Podgorica, Zagreb, moderator prati i twiter i fb #BoroPEN – a i pokušava da dozirajući diskusiju među panelistima temperaturu drži na odgovarajućem nivou.
Diskusija na pet tema, koje ćete saznati uskoro, biće vezane isključivo za bivšu SFRJ iz perspektive aktuelne situacije u regionu, neostrašćeno, prizemno, tolerantno i korektno.
Projekat pre svega ima zadatak da razbije tabue, potisne ekstremne grupacije koje su u manjini i verifikuje na jedan civilizovan način ono što sad svi znamo.. da bilo je uzalud i da smo svi isti i ipak upućeni jedni na druge.
Dakle, paneli idu onlajn, prate ih panelisti iz ostalih timova u ostala četiri centra plus #borOPEN tim Srbije u Boru ali i široki auditorijum bivše SFRJ preko svojih malih ekrana ili u online strimu.
Oraganizator i moderator tima uz pomoć svog sponzora za sredstva koja traži za potrebe oragnizacije, pruža široki auditorijum u regionu, a posredstvom online strima i globalno.
Organizacioni odbor
Ovo telo sačinjavaće pored idejnog tvorca i PR menadžera, predstavnik glavne producentske medijske kuće, predstavnik generalnog spozora i svih pet promotera. Uz sve njih pozvaćemo u OO 5 najuticajnijih blogera i tviteraša sa ovih prostora (od Triglava do Đevđelije) koji će nam, nadamo se presudno pomoći ogromnim iskustvom i znanjem. Sednice OO će se održavati kroz online komunikciju
Radni naslov BorOPEN- a biće promovisan ili izmenjen ukoliko se ostali iz organizacionog odbora usvoje predlog, ili iznedre nešto orginalnije i prodornije, „EX YU online druženje- kraj ili novi početak“
Ovim je uvodni deo došao do kraja.
Pošto svi promoteri detaljno prouče i upute nam svoje korekcije i predloge kao i svoj pristanak o učešću, okupićemo se, formirati ostale producentske i sponzorske timove, povezati ih sa generalnim i medijskim sponzorom i objaviti podelu panel diskusija po gradovima (bivšim republikama SFRJ, sad nezavisnim Državama) kao i učesnike i način, mesta i termine realizacije.
#BorOPEN će trajati 6 nedelja i završiti velikim skupom svih učesnika u Boru.
Projektovane teme BorOPEN –a
1. Da li smo posle nekoliko decenija, od SFRJ na dobitku, ili smo svi izgubili, pa čak i ono što smo imali (pojedinačno)
2. Da li je rata moralo biti i šta je trebalo uraditi da bi se krvavi pir sprečio
3. Koliko je bivša Jugoslavija zaista bila jaka uoči raspada … ili na ivici ponora u svakom pogledu
4. „Volimo li se i dalje ili se mrzimo“ i zbog čega i da li smo svesni koliko bi u svakom pogledu bili jaki u regionu kao zajednica nezavisnih Država.
5. Imamo li snage i znanja da prevaziđemo sve i vratimo se saradnji i međusobnoj toleranciji i razumevanju, baš kao što to rade učesnici društvenih mreža.
Nadamo se da vam je jasno koliko mogućnosti #BorOPEN pruža svakom timu, od opšteg marketinga, produkcije, promocije, preko promocije inovativnih stilova u organizaciji ovakvih događaja sa ogromnom gledanošću, i intezivnom interakcijom i komunikacijom „pasivnih“ učesnika širom Sveta.
Posebno je važno naglasiti da će svi paneli ostati dostupni na youtube kanalu za mogućnost odloženog gedanja i komentarisanja što sam event može držati „u životu“ dosta duže, kao i sve marketniške poruke sponzora i donatora.
Uskoro ćemo se upoznati i sa generalnim i medijskom sponzorom, prvim PR menadžerom i detaljima realizacije poslednjeg jugoslovenskog projekta, koji se planira za kraj leta 2020 godine.
U Boru
Juna 2018. godine
Međutim početkom 2019. godine počeli su čudni komentari, traženje dlake u jajetu a malo pomalo „BorOPEN je ocenjen kao želja da se deluje politički, da se zloupotrebi nesreća koja nas je sve zajedno zadesila a najčešći komentar bio je:
– „Znate li vi u šta se upuštate i šta sve iz toga može da se izrodi“.
Naravno nismo reagovali ali kad je početkom ove godine nastupila COVID godina, projekat je bio još mnogo dalje nego što smo ikad mislili da će biti.