Muka balkanska, znam – ne znam …

NE ZNAM ja da li neko ZNA ili NE ZNA, ne bih ulazio u tu vrstu analize, jer ZNAM KOLIKO JA NE ZNAM, pa mi je sasvim OK da postoje i drugi slični meni, na ovaj ili onaj način.

NE ŽELIM ni da komentarišem visoke državne službenike, koji se bave rešavanjem problema čitavog naroda, stoje ispred svih nas i upisuju se ničim izazvano u istoriju, sa nažalost bledim rezultatima.

IZBEGAVAM i da se gađam imenima, ali svakome kome je važno da razume, biće sasvim lako da shvati, sve što želim da kažem, jer neću pisati „čaršave“ teksta koji „plaše“ preko 70 % čitalačkog tela naše uboge, brzoplete i površne balkanske zajednice. Mi smo ti uvek bili za neke senzacije i čuda, prepuštajući sve što je VAŽNO nekim sitnim i nebitnim samozvanim liderima koji … Ne, nema veze.

ZNAM da se ne treba petljati u ono što ne umeš, ne znaš ili radiš strašno loše. Takođe, nepromišljeno je preuzeti SVU ODGOVORNOST i KONTROLU  u strahu od drugih koji možda zanju bolje. Opasno je samo sebi verovati, i unapred sebe proglašavati najboljim.

ZNAM da su pravdanja za svoje loše rezultate kratkog daha i opasna rabota, koja te kad – tad zaskoči i napravi od tebe sto puta veću budalu nego što stvarno jesi.

ZNAM da se neke stvari desetinama godina unazad nisu menjale, i sasvim sigurno se neće još dugo promeniti, zato što uzroke naših balkanskih muka i njihova rešenja tražimo na pogrešnoj strani- među njima, umesto tu među nama.