Od 2008. godine nisam razmišljao ni da odem, ali nisam razmišljao ni da se vratim. Gde, kako, zašto.
Tu sam gde jesam, razmišljao sam, i tu oko mene je moj svet.
Kad bolje razmislim ja nemam gde ni u prvom a ni u drugom slučaju. U stvari imam, ali nikad ne razmišlajm unatraške, a odlazak i povratak su ništa drugo nego vraćanje na već viđeno i samo su varijanta puzanja unazad.
Sada sam tu, a nisam, … nisam se još primio. Ne mogu više tako lako da se premeštam iz grada u grad, iz države u državu … ne ide mi.
Možda sam premator, možda sam izgubio volju za tom vrstom atrakcije, koja je drugima COOL, a možda je sve samo privid i period prilagođavanja.
Nastaviću …