Kancer ekologija

Eto, dok drugi slave, ne znam šta, ja se sa manje- više uspeha sudaram sa tastaturom i pokušavam da ovo novogodišnje jutro pretvorim u nešto novo, neobično i neustaljeno, što vidim retko ko radi. Koliko do sad uspeh da vidim, svi prepisuju, čestitaju, žele, i uglavnom lajkuju blanko ... ma nema veze. Nova godina je. TREBA.
Autor Siniša Lađević

Nameran sam da VAM za ovaj poseban termin saopštim nešto što se neće baš ukopiti u novogodišnju noć i jutro, mada vam svima želim obilje sreće, ljubavi i zadovoljstva. Sasvim sam siguran da ova skromna želja koliko- toliko otrcana, može proći jer je iskrena i realna, bar tako mislim.

Elem, rekli bi ljudi od pera i tastature u novije vreme, vajde nema, ipak ja ću kao i uvek kao i do sada naopačke i kontra. Pričaću poznatu nepopularnu, nekomercijalnu, apsolutno izlizanu priču, koja, koliko god bila poznata nikad nije suvišna. Meni ne.

Evo ovako. Ubeđen sam, da, kao neko ko je svoj život, posvetio porodici, sa promenjivim uspehom, takođeR posvetio svom selu ili što bi Radovan treći rekao, svom zavičaju.

E sad tu ima tu malo distorzije, ali za neobaveštene, moj zavičaj je uvek i posle Bora sa istom strašću Split, kao moj rodni grad, Trebinje, kao grad moje mladalačke ludosti, i naravno Stara pazova, kao moje gnezdo iz kojeg sam se ispilio u ovo što jesam, … ako jesam.

Naime, dame i gospodo, ušavši u kalendarski- šezdeset i drugu godinu svoga življenija dao bih sebi za pravo da zapazim a DAĆE BOG I USPEŠNO I ZAPAŽENO SAOPŠTIM par detalja koji mogu da ne znače ništa ali znam da imam malu, ali što bi se ONO reklo, ČELIČNU publiku.

Pa red je i da krenem i reknem.

Ubeđen, ne znam zašto, da svoj rodni i voljeni Split koji ništa manje ne volim od Bora, nikad više neću videti, mada su to teško poredive kaegorije, da je Trebinje daleka i prelepa prošlost, a da je Stara pazova jedino rezervno utočište koje pomalo zna da zaboli kroz uspomene i svašta nešto, ali je zahvaljuući rodbini uvek tu kao varijanta, ali ipak bavio bih se isključivo mojim gradom a moj grad je, hteo ja ili ne Bor.

Bor i baš nije grad. Vraćen mu je status grada zahvaljujući nekim meni dragim, ljudima, nevezano za političku pripadnost i sva ostala sranja koja vode toj temi su čisto sranje istog trenutka kad krenu imena. Ipak Bor je postao ponovo grad. Jebi ga, ne jebi ga, ali jeste. Hvala Studenka lave naš, druže moj, uspela si. Onom “rezervnom moržu” nikad neću da čestitiam. On i nije naš. Ne znam i kako ste uspeli da ga instalirate tu ali, ajde, Nova godina je, pa da budemo bar tu korektni.

Polje gde ne možemo i NEĆU biti korektan, je moje sagledanije medijske eksploatacije, naše rudarske kolonije, koja nažalost jeste nastala oko rudnika, dok ga bude. Toliko se u opštem oduševljenju nije obraćalo pažnje na stil, da je topionica u jednom neočekivanom i sasvim neverovatnom trenutku našla na nepunih tri stotine metara od “moje” NOVOIZGRAĐENE višespranice.

Naravno zgrade “gde sam se pora’so”, a na šta sam izuzetno ponosan, češalj (i sednospratnica). Ko ne zna, čemu sam se izjasnio, i ne treba baš previše da se uzbuđuje, jer nije pisano da svi sve znaju ali taj BORSKI ČEŠALJ I SEMOSOSPRATNICA su “dali” masu glumca, muzičara, medijskih i drugih kulurnih radenika a i na polju umetnosti ali manimo to, to svi koje ova takst može da zainteresuje. znaju.

Kulurno jezgro kasabe kako je B0R zamišljen, je uvek bilo snažno. Navođenje imena bi bila tek puka neumesna I NEPRIMERENA i uvrerdljiva rekama, ipak oni kojima reklama mog iskazanija nije i potrebna su Slobodan Božinović, Milutin Sretenović, Zaga, Vlada RUS, Bojan Čukić i mnogi drugi, koji mi neće zameriti jer njima sve ovo i pišem, Pomenuti, Baneta bubnjara, Lukreciju, boginju borske vokane interpretacije. Kizu bubnjara, Vladu, Stefu, Švejka, Mlađu, Paju Vučkovića. treba li …. Zaista ima Vas mnogo, ali ipak bih dao sebi pravo, da se onako na kvarno i prišljamčim slavnoj ekipi, bar kao autor ovog teksta.

Tekst KANCER EKOLOGIJA odnosi se i bavi odnosom jedne “recimo” NORMALNE DRŽAVE prema domaćim životinjama, biljkama, rekama i, oprostićete mi, živim bićima.

Kakva je to DRŽAVA, INTERESNA ZAJEDNICA, KRIMINALNA ORGANIZACIJA, BANDA, MESNA ZAJENICA, UDRUŽENJE PENZIONERA ili kako god želite da je nazovete , koja ne smatra da je je svojoj interesnoj i ekonomskoj kategoriji NEpotrebno pokazati bar trunku pijeteta, razumevanja … nečega sličnog. Empatije. Truju nas decenijama u ime viših DRŽAVNIH interesa i šta mi imamo od toga. Hiljade umrlih od kancera o kojima se ni detalji ne znaju, devijantno ponašanje, mikroklimatke varijacije su samo neki od posledica, i na kraju planski i sa naviših državnih pozicija instruisana invazija jednog drugog naroda, koji će se teško PRIMITI na naše područje od aktivnih ŠEZDESETAK HILJADA DUŠA.

Bor i žitelji grada i okolnoh sela i naselja su izloženi permanentnom trovanju. Unazad nekoliko decenija, nijedna vladajuća garnitura, novinska i medijska agencija, nas nije zaštitila, zabrinula se, obratila pažnju.

Od mog obraćanja 2012, godine u emisiji OKO magazin sam izložen sveobuhvatnom linču koji me ne dotiče previuše, ali primećujem da je posle godina trovanja opasnim materijama kampanja o zagađenju Beograda na prvom mestu, kao da smo mi krivi što je neko nekad davno zamislio da na malo područje, siromašno svačim UGURA skoro 3 miliona ljudi koji prde, voze kola i greju se kako moraju …

Ljudi moji BOR umire svajkog dana u interesu SRBIJE, kao nekad u intesesu cele Jugoslavije, koja je evropska velesila i ovako rasšrafljena i demontirana i niko di da uzdahne zbog toga.

Pa jebem vam svima mater onako iz dubine duše i bez malo pardona. Mi plaćamo Vašu politiku KACER EKOLOGIJE u državnom interesu i još tražite da vam ližemo dupe. Jebo vas Blagoje Spaskovski, Aleksandar Vučić i svi ostali.

Što se tiče protesta, pobune i zdravorazumskih reakcija, jasno vam je da nema efekta, Vidite da ni ni oni koji su iz sve snage protiv režima ne reaguju, a i u svemu su učestvovali ... onoliko.  Tu nam pomoći nema osim ako se SVI POBUNIMO i jednog idana i ne odemo na posao, nego ispred opštine ili Uprave rudnika. Krilatica da NEKO spašava RTB i Istočnu srbiju je kvarna i jadna jer sad imamo preko svega i  Kineze a oni gde se zapate tu dugo trava ne raste, a kod nas je trava tri ili četiri decenije tu i tamo i bila varijanta,

Da li će neko reći istinu, reagovati, izači da proteste, sasvim je nebitno. Mi smo prodati uz rudnik onako đuture kao stoka, marva ili kako sve već kaže.

U svakom slučaju VOLIM I JA VAS