Svaka bahtost, pohlepa i prevara se mogu pobediti mudrošću i slogom, ukoliko se umire oni koji bi u nasilje i fizičke obracune i haos. Svaki takav scenario je iznad svega i ipak skoro ko i bratoubilački rat i uništavanje nečega što smo svi mukom stekli a i dalje satiranje ovo malo nas koji ostadosmo pod ovom našom šljivom

Zovem se Siniša Lađević, novinar sam,“bot“, bavim se marketingom i društvenim mrežama u oblasti promocije i propagande. Moje obrazovanje je zastalo na maturi u klasičnoj pr.matematičkoj gimnaziji.

Moja supruga je posle uspešnog lečenja kancera i niz drugih postoperativnih peripetija dobila 100% telesnog oštećenja. Kao takva skinuta je sa NSZ a pripadajući invalidsku penziju nije i pored svih postojećih preduslova dobila evo već treću godinu.

Bila je među prvim članovima ove stranke koja radi to što radi, mladost- ludost, ali i pored halabuke o humanosti, brizi o ženama, porodici i svemu ostalom, nikad je niko nije pozvao, makar i reda radi, ponudio pomoć, …. nikad se niko od tih bezočnih manipulanata željnjih moći i novca nije usudio … a mnogima je pomagala, edukovala ih, davala sve od sebe verujući u sve to, a osnivač je prvih lokalnog naloga na dr.mreži, tog velikog SNS-a, čitavu godinu pre nego što je to prihvatila takozvana centrala, naš grad Bor je imao i tviter i FB. A zašto je to tako … e to je već ta priča.

Već poduži period ne uspevam da nađem zaposlenje, moji vapaji za bilo kakvim poštenim poslom ili bilo kakvom pomoći završavaju bez odgovora. Znam da će mnogi pomisliti da fantaziram i lažem, jer to ne pokazujem i ne smatram sebe ugroženijim od stotina hiljada drugih u Srbiji, takav sam, i nikad ne tražim krivce u drugima već u sebi. Ukoliko bi i uspeo nešto od posla da nađem iz nekog razloga to u pravilu potraje vrlo kratko pa sam pokušavao i u susednim gradovima gde sam nekako uspevao da zaradim tek toliko da nas dvoje jedva možemo da preživimo, a zaduženja i redovne obaveze su se gomilali. Opet isto pitanje. Zašto?
Moji novinarski prilozi, tekstovi na blogu, izveštaji, upozorenja i kritike su se nekako preskakale ili bivale dočekane na nož, verovatno zbog toga što se nikad nisam bavio dil- novinarstvom, senzacionalizmom i trač partijama, već istinom, profesionalnim i objektivnim izveštavanjem .

Zbog saradnje sa SNS-om od maja 2010 do početka 2012. godine (aktivno) u kojoj je moja supruga, kako već rekoh od osnivanja, označen jednim od prvih botova, čovek od poverenja vrha te stranke i stavljen na stub srama uz gomilu laži i gadosti. Bilo je tu i istine, u tragovima, jer jesam osmislio tim za podršku aktivnostima stranke, ali u tome nije bilo ni zrno sličnosti sa ovim što sad takozvani botovi rade. Taj tihi i sveobuhvatni oblik marginalizovanja nepoželjnih, (uz salvu uvreda, gomilu laži i svega sličnog), koji misle svojom glavom nije me posebno zabrinuo, iako su sve te gluposti obuhvatale i bezobrazne i neljudske laži o mojoj porodici. Bio sam nemoćan, ali i sa dovoljno uprljanim prstima na istu temu da je bilo iluzorno negirati i objašnjavati. Uz sve to, znao sam da i negativno konstruisan marketing, ipak promocija koja kad tad nađe svoj put do prvih i istinitih činjenica.

Ono što je je portal ZAJEČAR ONLAJN objavio o meni 2014. godine nanelo mi je ogromnu i nenadoknadivu štetu i poniženje ( u medjuvremenu sklonjen zbog zloupotreba i mahinacija) …… ali nisam mario, jer sam, rekoh za to delom i sam kriv, i tako sam ubrzo posle toga, na svim pretraživačima po imenu i prezimenu završio pre svega kao bot, poltron, probisvet lopov i sluga, sad već uočljivo lošeg i izdajničkog režima. Pokušao sam da odbranim svoje dostojanstvo, argumentovano i zakonskim putem, ali kome se obratiti, gde tražiti pravdu u zemlji u kojoj se za sve pita jedan čovek i njegova svita, koja i jeste autor te satanizacije.

IT skupove koje sam organizovao, sa svojim kolegama i prijateljima, uz učešće velikog broja javnih ličnosti, (a kažu da je sve rezurtiralo velikim uspehom,) i koje su se bavile razvojem novih tehnologija, dr.mrežama, aktuelnim problemima u društvu i alternativnim pravcima razvoja mog grada i okoline, su uništene nepoštovanjem sponzorskih ugovora, a Udruženje koje je radilo sve to, i ja lično kao odgovorno lice, bačeni u dužničko ropstvo, jer jednostavno nismo hteli da budemo …. ni brži, ni bolji a ni jači. Hteli smo da budemo baš takvi- svoji, a to nije dozvoljeno …. odavno.

Moj (definitivni) raskid saradnje sa „njima“ usledio je krajem 2014. godine i tek tad je krenulo zlo i naopako. Korak po korak sam spuštan stepenik po stepenik, sve do najstrašnijeg poniženja i ishrane u socijalnoj kuhinji, a ta kazna je trebalo da posluži tome, da svi vide ko je gazda i ko kažnjava drugačije mišljenje, ekspresno, brzo i bez izuzetka, i naravno „kome ne može niko ništa“.

U međuvremenu sam od permanentnog stresa oboleo, i tada već ekonomski uništen, i bez skoro nikakvih mogućnosti da poštenim radom živim makar skromno.

Međutim ovo pismo nije ni zatvoreno, ni otvoreno, nije ni odbrana. Ova moja ispovest nije ni pravdanje, a ni opravdanje bilo kome, jer sve što sam radio, radio sam pošteno svojevoljno i profesionalno. Ne stidim se podrške koju sam iz sve snage, i na svoj način, davao sadašnjem predsedniku do tog nekog perioda izmedju 2010 do 2012.godine. Nije, naprotiv, mislim da je dobro krenuo u reforme, disciplinovanje institucija i uvođenje nekog reda, međutim prebrzo se izgubio u samo njemu znanom lavirintu.

Moj revolt je rasplamsan kada je staro članstvo jednostavno „proterano“ iz stranke, kad su javna preduzeća i najveće državne gigante preplavili isključivo članovi stranke, kada su na važne pozicije dovedeni razbojnici, polupismeni šljam i gomila onih koji su svojim repovima iz prošlosti omogućavali vladaru svih vrhova i ponora, neba i zemlje, vode i vatre, lako rukovanje i kontrolu.

Onog trenutka kad je upotreba dr.mreža postala leglo laži primitivizma i neviđenih manipulacija, bio sam sasvim siguran da je propast takve politike izvesna.

Moje nevolje su možda slučajnost, paranoja ili nešto treće, ne znam, tek 2011 sam prvi u emisiji OKO na RTS- u, kod Zorana Stanojevića prvi put, a kod Miloša Srdića drugi put, rekao da se lažiraju izveštaji o zagadjenju u gradu, da se manipuliše mnogim podacima u vezi, tada Opštine, a sada Grada Bora, skrenuo pažnju na velike pronevere i zloupotrebe u poslovanju RTB-a, kao i da niko ne sme da kaže istinu iz straha, a 2012 sam javno napisao i objavio u nekoliko navrata, da je glavni opštinski šerif, Vučićev Ronaldinjo običan manipulant, demagog, razbojnik i lažov, ali i da mu njegov partijski šef mnogo toga toleriše, što ga ne čini previše različitim …. i brzinom svetlosti su stigle gomile upozorenja, uvreda i ucena ….

Ne znam napisah li, ali ako nisam ponavljam, ne želim nikakvu satisfakciju, ničije sažaljenje ili dalekobilo oprost svojih pogrešnih procena, nikakva priznanja, tapšanja po ramenu i podršku, to mi je trebalo pre 5-6 godina, sad ne, želim samo, da se posle dužeg vremena pojavi ovakav tekst jer sve što čitamo jednostavno nema veze sa realnim aktuelnim stanjem u Srbiji i na lokalu, a najmanje sa novinarstvom.

Bude li mi se bilo šta dešavalo, a hoće, i to naravno u negativnom kontekstu, od sada ću vas redovno izveštavati mada ne znam šta je to čime mi se već nisu usrali u život, i dodavati u tim tekstovima zrno po zrno o svemu što argumentovano znam, a što ne napisah u ovom tekstu, jer ovo nije ni delić onoga što bih, da sam kao oni, mogao odmah ispričati pa i nafilovati, dramatizovati, uvući što više idiota u priču i gledati iz prikrajka i uživati u uništavanju nečijih života, karijera, porodica, njihovog naučnog ili umetničkog rada, talenta i uopšte budućnosti mladih ili sa druge strane onih starih, bolesnih i nemoćnih.

U vezi moje podrške GRAĐANSKIM PROTESTIMA dvoumljenja nema, apsolutno podržavam, ali pored toga što ne znam definitivni cilj (osim smene vlasti) se bojim da daju dosta povoda, da ovi ‘stručnjaci“ lakše nametnu ošamućenom narodu priču, kako vode nasilju, haosu i još većim problemima, sve dok u njima učestvuje i jedan jedini političar iz proteklog perioda.

Stanje bez dvoumljenja ne valja, SNS pada, ali kao dovoljno star čovek, uvek se zapitam šta će biti dan posle i možemo li rešiti sve, ukoliko su „na čelu kolone“, oni koji, uz svo poštovanje časnih izuzetaka, ipak nisu mnogo, ili bar malo drugačije nastupali, dok bejahu na vlasti.

Naravno u ovom poređenju, izuzimam okolnost vezanu za ovo apsolustičko ludilo jednog čoveka, koji je izgubio svaki kontakt sa stvarnošću i gomilu slepaca oko njega, koji ne vide, ne čuju ili jednostavno ne smeju ….

I da budem do kraja precizan, proteste ću smatrati znatno ozbiljnijim i zasigurno puno masovnijim i uspešnijim, kada se organizator i vođe istog, pozabave gomilom budala koje se tamo mogu sresti, a kojih, i kakvih je, doduše uvek bilo, jer samo jedan ispad takve osobe može dovesti do katastrofe i tragedije, sa nesagledivim posledicama.

Želim Vam svima svaku sreću i blagostanje, … baš svima, slagao se sa njihovim stavovima ili ne, to je nešto drugo. Tuga je, što je to u ovom trenutku jedino potrebno, a opet i nažalost tužno, što će to svakako biti teško i doseći.

Želim da krivci za sve krađe, pronevere, zloupotrebe i izdaje odgovaraju, a onima koji nameravaju da preuzmu teško breme vlasti, ovako ili onako, dobru pripremu i spremnost na mnogo više razočarenja i problema od onih sa kojima su upoznati i na koje su kako kažu spremni, kao i da bezuslovno shvate da je uvek lakše po svojoj zemlji i rukovodstvu pljuvati, nego se samo mesec dana nositi se sa svim nedaćama, narodnim mukama, istorijskim masleđem, neobuzdanim mentalitetom i decenijskim navikama vezanim za kućno (ne)vaspitanje, odgovornost na poslu, koje nam ta naša i jedina domovima u paketu donosi „sa one strane govornice“.

Još jednom želim da podvučem, ne pretite, jedni drugima, ne etiketirajte i ne prozivajte, jer vaša deca vam ništa nisu skrivila da bi sutra jedni druge mrzeli samo zbog vaših političkih ili drugih avantura i ambicija, ne zastrašujte one druge glupostima, jer ako se borite/mo za institucije, linču i nasilju nema mesta, ali lustracije mora biti. Eto.

Mozda sam ipak preopterećen ličnim mukama, opet paranoičan i možda preterujem, ili nešto prevideh pa mi je utisak varljiv, ali videćemo …. ne znam.

S poštovanjem
Vaš Siniša Lađević.