Kad bi bilo, kao što nije, u sportu bi bili prvaci Sveta u svemu, pa čak i u fudbalu. Na ekonomskom planu, uz domaćinsko poslovanje i eksploataciju, među tri najbogatije zemlje od voda, preko rudnih bogatstava pa sve do turističke ponude, zaključno sa visokorazvijenim IT sektorom. Da je politika manje važna sa povezanim infrastrukturom u srcu Evrope ubirali bi ogromne prihode samo od tranzita.

Filmska industrija i pozorište kojem se odvaja sve manje i manje, naglo bi zabeležile skok i van regiona a naši lokaliteti bili, kao što već jesu, svetskim produkcijama bliži i povoljniji.

Prostori bivše SFRJ raspolažu nepreglednim prostranstvima šuma i pašnjaka, netaknute prirode kojim se ni Švajcarska ne može pohvaliti u tolikom obimu i raznolikosti. Sve bi bilo drugačije, narodu pre svega jer narod treba da oseti boljitak a ne aktuelni državni, regionalni ili lokalni aparat na vlasti.

Bez obzira da li smo Slovenci, Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Crnogorci ili Makedonci poznati smo po druželjubivosti, srdačnom i optimistični pogledu na život i nema stranca koji to nije primetio i pohvalio. I pored svega toga, mi međusobno kidamo, vukući svak svoj deo, već „rascepanu košulju“ bavimo se politikom, brojimo tuđe neuspehe, ismevamo tuđe uspehe i zaboravljamo da smo u stvari razbucani zato što smo bili previše jaki i moćni.

Sve ostale analize su nerealne zlonamerne i inspirisane nacionalnim, pogrešom promocijom ljudi i događaja od 1980- 1996 i raznim oblicima mržnje, među kojima ima opravdanih (možda) ali i sasvim bespredmetnim.

Ovaj mali osvrt nije inspirisan politikom niti želja za ikakvo izazivanjem nekakvih promena i ostalih čuda, već samo jedno kratko podsećanje da idemo pogrešnim putem.

Osnivač #BorOPEN– a Siniša Lađević