Dobar dan. Kako ste, šta radite? Predpostavljam da ovo niste odavno čuli, ili možda čak samo pročitali. Naravno da o ovome neću predugo razglabati, samo malo u početku, to će biti više kao blic okidač, da se to obrati pažnja na dalji tok mog značajnog, i rekao bih važnog VANREDNOG obraćanja širokom čitateljstvu mojem.

Selibriti loža

Naravno VIP ložu ćemo zaobići, njih prekomerno zapitkuju, zaleću, nameću se i guraju im pod nos sve i svašta, a o čemu oni uglanom, pojma nemaju. Neki od njih u tom naskakivanju uživaju, naročito u početku, kasnije im proradi kliker pa ili koriste svoju popularnost u marketinške svrhe, ili jednostavno ignorišu, iz svojih odaja mermerom i zlatom optočenih. Ipak ima tu raznih slučajeva i dijagnoza, i koliko god mislili da ste manje važni i vredni, verujte, niste u pravu.

Primer. Jednom prilikom poslao sam zahtev za prijateljstvo, poznatom i popularnom srpskom glumcu. Njegova reakcija bila je čudna. Napisao mi je u popularni INBOX: „Da li se mi znamo, ….možda“? sa neprijatnom dozom prepoznatljive prepotencije i omalovažavanja.

Na prvu mi je bilo smeštno, a posle toga i glupo da nastavim tu jednostaranu i jadnu diskusiju, ako se to tako uopšte može nazvati. Pita me na Fejsbuku, DA LI SE ZNAMO?. Čoveče, pomislih, sa ovima koje viđam svaki dan i nemam nameru da se dopisujem preko društvenih mreža i razmenjujem sličice. Širenjem kruga „prijatelja“, smatrao sam, širim krug ljudi koje želim malo bolje da upoznam, a to se donekle odnosi i na te umišljene popularne i usijane glave, znajući da se ispod pojavnog javnog profila krije sve i svašta, ali avaj.

Online/ Offline

Ono što je nekada bio normalan život, (čitaj OFFLINE) sada su društvene mreže. Sve se radi tu. Tu se prodaje, zamenjuje, zakupljuje, vrši trampa, objavljuju veselja raznih sorti u foto i video formatu, saopštava, politički agituje i promovišu sve druge kampanje, bezmerno lupetaju gluposti, prosipa (NE)znanje, proziva, blati i sakati, opanjkava komšiluk, prijatelji, znani i neznani, pa sve do čestitki, pozdrava, psovki i nežnih ljubavnih izjava, uz obilje intimnih zapisa svih vrsta, oblika i tematika.

Društvene mreže većini daju, tu neku kritičnu dozu slobode i anonimnosti, iza koje je sve mnogo lakše. Daju puno hrabrosti, kuraži i samopouzdanja ali to ume da bude i mač sa dve oštrice, naročito ako se na sve to primite bez zadrške. Prednjače heroji „socijalnih medija“ sakriveni iza pogrešnih slika i imena, i oni su prava pošast. Veoma je mali broj ljudi koji su od početka društvenim mrežama prišli imenom, prezimenom, brojem cipela, kilažom i svim mogućim i nemogućim manama i tu i tamo nekom vrlinom.

Naše i NJINE šupljine

Naravno prijatno je kad možeš da diskutuješ sa nekim ko je poznat i bogat, ali nikada ne pomišljaj da si u bilo kom obliku hendikepiran. Naprotiv. Vaše „šupljine“, koliko god vam smetale i činile se vidljive iz aviona, su veoma često male i zanemarive, u odnosu na ono šta sve mogu da nose te jadne duše koje su u funkciju svog uspeha, karijere, ličnog prosperiteta i opstanka na tom nekom virtuelnom postolju nedodirljivosti, apsolutno neprimetne, nebitne i u velikom broju primera ljudske i prirodne.

Uzmimo samo primer, ili bar par primera, naših (svojom i voljom nabeđenih pristalica/ obožavalaca) istaknutih političara ili estradnih ličnosti ili na kraju krajeva medijskih trudbenika sa vlasničkim medijskim predznakom. Imenovati je glupo, promašiti ne možete, i svako ko kaže da treba reći ime(na) i prezime(na) je zaludna baba koja ne želi da „nagađa“ ili „zamera“, pa na to primorava vas.

To nezameranje i nemešanje, u sve ono što kvari naš napukli, i skoro skroz srušeni život i sistem vrednosti je baš ono što nas je dovelo do tragedije u kojoj glupi, osorni, bahati i gramzivi hodaju uzdignuta čela dok brigade i vojske obrazovanih, pametnih i kulturnih, sa izuzetnim i više nego izraženim kućnim vaspitanjem, hodaju besciljno pognute glave, bez opcije da igde, išta, ikome kažu, a kamoli da svojim značajnim znanjem, iskustvom i veštinom nešto promene.

Takvi se sistematski satiru, sklanjaju, blate, (provlače kroz najsmrdljivije blato) etiketiraju i izlažu medisjkom linču, što je u ovo doba kad jutarnje prelistavanje štampe liči na prelistavanje časopisa „Treće oko“ nekakav normalan redosled i raspored događanja. Oni smetaju a kako i ne bi.

Komparativna eliminacija po službenoj dužnosti

Zamisli da jedan obični šofer, koji je u roku završio elektrotehniku sa najboljim ocenama, ili pekarski pomoćnik sa diplomom nuklearnog fizičara, može javno i zapaženo nešto da kaže. Užas. Šta će jadan predsednik, premijerka, šta će ministri i direktori javnih preduzeća, sa znanjem priučenog roštiljdžije, konobarskog zanata, kereamičara ili poslastičara reći, …. a tek šta će oni koji nikad, ništa, nigde, niti su radili niti išta znaju da rade. Opasno je to, jel?

U okeanu društvenih mreža najbolje plivaju paranoidni mutanti jer oni imaju moć i glavnu reč. Oni će te naučiti, posavetovati, najebati ti se bliže i dalje rodbine ako ih ne uvažavaš a ako si svoj i orginalan možeš doživeti i ćušku negde po gradu.

Stavovi i trendseteri

Imati svoj stav je zabranjeno i nepotrebno. Šta to kome treba i može li služiti nečemu. Najbolje je slagati se, podržavati prethodnika ili ga popularno rečeno „potpisati“ posle neke od izrečenih umotvorina. Mnogi su potpisujući i podržavajuči stavove koje uglavnom nisu ni razumeli, dogurali do Ministarstava Policije, Oružanih snaga a neki i dalje …

U ovaj segment priče, spada i stari srpski običaj i ubeđenje, koje još uvek „radi“ a koje se odnosi na način zapošljavanja. Ne moraš ići u školu, znati nešto, biti snalažljiv i sposoban, već naći najbližeg dobro pozicioniranog parazita sa visokom funkcijom, i što dublje ga rektalno osvajati sve dok te ne instalira na neko dobro i pristojno plaćeno radno mesto, i obavezno u stalni radni odnos.

Rezervna varijanta za one malo gadljivije vodi preko stranačkih aktiva i odbora, ali šta je tu je. Bolje i to nego biti priznati stručnjak u oblasti za koji si se školovao/la, pa nemati posao.

Tako nacentrirano društvo i nije za nešto ozbiljnije od društvenih mreža.

U takvom društvu ili veseloj družini nećeš imati problema sa SVOJIM MIŠLJENJEM ili STAVOM jer će ti ga prepisati za svaki dan po tri puta, primaćeš redovno platu, uzimati sa osobitim oduševljenjem sve što daju i ići gde te teraju, jer budućnost nema alternativu, a deca moraju da se školuju, jedu, cepaju patike i ponekad odu na more.

Evropa, Korona i Rusija

Po pitanju Evrope i istoimenih integracija sam se više puta izjašnjavao i čini mi se još 2008. godine poručio pomalo nezapaženo i nezasluženo da ćemo u EU sigurno ući kad obiđemo sve članice za jedan dan, vozeći biciklo na zadnjem točku, …. i to natraške.

Rekao bih,… (dramska pauza) da nisam pogrešio ali i da jesam …

Period koji je za nama „ovenčan“ korona virusom je samo jedan od tužnih i megajadnih, u kojem zamajavanju i zatupljivanju nikad kraja, i da ne krenu Rus na oružje, ko zna koliko bi trajalo još.

I na samom kraju ovog kratkog i veoma neinteresantnog iskaza, osvrnuo bih se sa tugom i jakim osećajem da mi niču magareće uši, na Ukrajinsku krizu, koja je sramota Evrope i celog Sveta, a najviše onog pola klovna pola drekavca, koji uporno traži osvetu i pomoć, od onih koji ga zapravu indirektno uništavaju. Jadan narod, jadna Evropa, jadna priča, POTPUNA TRAGEDIJA razuma, logike i elementarnog poznavanja istorijskih i drugih, kasnije nastalih činjenica.

To ludilo ali i „tuga čitave planete“, za nesrećom zahvaćenih teritorija i ljudima koji su tu živeli ili žive, je otišla toliko daleko, da se ni najveći svetski oglašivač, da ga sad ovde ne reklamiram, obrusio na sve sadržaje, koji su u srodstvu sa realnošću i istinom i zapretio da takve sadržaje neće indeksirati.

Sadržaji objave koji tvrde suprotno od onog što je Uncle Sam rekao, neće donositi (klikom na istu) ni to malo sitne svetske valute, koja je odavno prsla i otišla sve zajedno sa onim teletabisom, koji ne ume ni u avion da uđe, koga saleću pored govornice samo njemu vidljive spodobe, i koji ne zna ni šta priča a ni šta radi, u tri lepe pičke materine.

Izvinjavam se deci i starijim osobama na ovom prostakluku, koji nekako spontano i ničim izazvano iskoči iz mene, na današnji dan 19. aprila 2022. godine, negde oko 22.30, pri spoljnoj temperaturi od nekih 4 stepena celzijusovih, sa mestimičnim rominjanjem dosadne novembarske kiše i bez vetra. Amin.