Došli smo pred ponor, ponor mraka i istine, nekako sve lagano, klaj-klaj bez puno tenzija, ali sami smo krivi što je to ponor, a ne neka lepa sunčana plaža ili bar banjsko odmaralište sa besplatnim ili bar regresiranim boravkom.
Pred provaliju su nas doveli sebični, lažljivi, samoživi, prepametni a glupi, prepotentni, apolitični politikanti, nevaspitani, nekulturni, neprincipijelni, nasilni, neopevani skotovi, od gorih najgori, zli, smrdljivi, tupavi, neobrazovani moroni, koji nemaju svoje juče, ni danas a izgleda da nemaju ni sutra. Njihov životni interval je u rasponu od primljenih naređenja do nagrade za izvršeno (ne)delo, sa neprestanim ponavljanjem naučene radnje. Od vrha vlasti i Države, do zadnjeg najdaljeg rođaka člana vladajuće partije je odnos isti, samo su nagrade nivelisne nešto drugačije.
Degradirli su sve, zauzeli svaki punkt normalnog života, oteli nam mogućnost da samostalno mislimo i radimo bez sankcija, oterali decu od nas, posvađali sa rodbinom i komšijma. Zabranili su nam naše i doveli njihove Svece, umesto da su ih prvo odveli psihijatru ili logopedu.
Zabranili su nam da mislimo, uveli idolopoklonstvo i najljigaviji oblik poltronizma, ukinuli kulturu, vrlinu i vaspitanje. Rasprodali su fabrike, minerale, rude, vode, banje. Rasprodali su nas i velikodušno nam podarili jedino što su mogli ili znali, a to je da u očekivanju da ne bude gore, životinjarimo, kao kerovi, a i ne stignemo od svih muka i problema, da sagledamo koliko nam može biti dobro, samo kad bi se jednom ujedinili i oterli ih zauvek.
Svakodnevno nas bombarduju izmišljenim aferama, zaostalim problemima onih pre njih, jadikovkama o njihovoj muci i borbi koja je epska, brigom za Srbiju, koja je nadčovečanska, njihovim uspesuma, pobedama, moći i svemu i svačemu još.
Trkeljaju i barataju statistikom kroz nameštene ankete, kradu na izborima i nečasno i sramotno iskorišćavali dostojanstvo nekih od nas, jer beda i nemaština ne bira pa košta ponekad nažalost samo 1000.00 dinara. Deci, za koju se KAO borite ste saterali na dno, da čokolada bude neskromna želja a letovanje i more nešto najlepše ali nemoguće, dok se vaša deca bahate i iživljavaju, gaze pešake, kradu, otimaju i maltretiraju vršnjake, bez ikavih sankcija i kazni.
Bando, ugasili ste sve, ubili nam želju za bilo čim, a kad narod izgubi svaku želju je njopasniji, jer onda više nema nazad jer se bori za goli opstanak.
Pritiskli ste nas na svakih pola sata konferencijama za novinare, saopšenjima, vanrednim obraćanjima predsednika i ponekog njegovog poluuvenulog fikusa. Iskakali iz frižidera, tostera, blendera, hladnjka automobila, frižidera pa čak i wc šolje, samo da bilo vas i nikog drugog.
