Tekst objavljen 23. juna 2008 godine
Umorio sam se od klanova i elite izabranih seljačina koje ih predvode ali i onih šupljeglavaca koji ih slede sa velikim oduševljenjem, isključujući svoj mozak po cenu samouništenja.
Umorio sam se nadajući se da se ideja srpskog razjedinjavanja dok se čitav Svet ujedinjuje biti osuđena i zauvek proterana iz naših krajeva.
Umorio sam se pokušavajući da pobedim svu besciljnost naših jeftinih interesa i tupoglave savetnike sa ove ali i one strane okeana koji «naravno» žele da pomognu ali se jave samo kad se steknu uslovi da nam još jednom dokažu kako smo “jadni čemerni i upadljivo glupi” ..
Umorio sam se od upornog ponavljanja da treba voleti i ceniti one prave i vredne toga a dvolične, sa dupetom za više stolica i sklone koristoljublju barem izbegavati, ali sve snažnije uvidjam da će baš oni pobediti jer neka nas mračna sila vuče u prosečnost, sivilo, mržnju i zavsit…
Umoran sam od sujetnih, isfrustriranih i nedoradjenih primabalerina i njihovih sponzora ili ljubavnika koji ih i sve upornije lažu i iskorištavaju gurajući ih u sve vatre ovog sveta ali i od hora ćurana i gusaka koje postoje samo da bi klimali/e glavom u takvim prilikama.
