Шта ћемо, како ћемо …

Драги моји, и наравно драге моје,

писаћу, као и увек онако више за себе и аматерски али и „испаљивати“ скривена питања, а ви прочитајте, ако треба и два пута, па можемо све и „претрести“ ко осети потребу, ко не ништа, покушати да истерамо ко је у праву …… и тако у том смислу.

Својим текстовима увек намерно задајем дурски тоналитет, јер у ово тешко време, преозбиљних људи и тема, био бих тринаесто прасе, и свакако неуспешан паметњаковић који то у ствари није, нити ће икад бити.

ТЕШКА ВРЕМЕНА

Ето, кренимо и кажимо да долазе све тежа времена, па у том окружју навиру са свих страна препоруке, наговештаји, варијанте и сценарији, везани за ову нашу јадну и напаћену Србију ( ту искучиво мислим на народ). Десиће се ово, оно, овако, онако, онај је лопов, онај други је издајник, ови су недоследни, они су полтрони, а они недостојни, а нико да се замисли над Државом која никад у већим говнима није била. Шта ће са њом/ нама бити, и да ли је све само на речима и оштрим критикама и простачком пљувању по свему и свачему, нико се не пита.

И сад долазимо мечки на рупу, да ‘простите на изразу. Треба изаћи проблему на црту, организовати се, склонити па процесуирати све одговорне, преузети одговорност, повести народ у боље сутра, прекосутра и.т.д.

95% анализа каже даје то једини и прави пут, јер једном се мора рашчистити и дефинисати, шта је Држава, која је улога институција, ко кад прича, ко шта и кад ради, какве су последице, шта нас по том и таквом сценарију (тај излаз на црту) чека и најважније, да ли смо за то спремни.

КРИТИКА, УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Знате како, критичаре поштујем, праве, аргументоване, потковане знањем и познавањем историјских чињеница, процедура и процеса. Поштујем њихова настојања да и нама мање обавештенима „отворе очи“, али, имамо ту један мали, сасвим сићушан проблем. Не да народ ни за живу главу ону своју, која отприлике гласи … „нико нас не може толико зајебавати, колико смо ми довитљиви, и на разне друге начине способни, изигравати сва правила и законе.“

Izvor: ISTINOMER

Прост закључак се намеће …. Значи сви дрпају, само се стилови и обим разликују, сви избегавају одговорност, и максимално истичу своја права. Заобилази се наравно оно најважније, а то је КОЈЕ СУ НАШЕ ОБАВЕЗЕ и размишљамо ли уопште о томе.

СОЦИЈАЛА, ПЕВАРА

Све то, надам се да већ знате, има своја изворишта. Дрписање, екстремно богаћење са једне, и нерад, ситно поткрадање и неоговорност са друге стране, има заправо више изворишта.

foto: Twitter /Milojko Spajić/

Моћ властодржаца да се дуго, и међусобно успешно подржавају и одржавају на својим позицијама, указала се и брзо је убачена у употребу оног тренутка, кад је настала „СОЦИЈАЛА“. Кад су схватили да зарад пензионог, здравственог и осталих осигурања за себе и своју породицу, која, као јединог запосленог поготово у породици нарочито, и које воде ка пензији наког радног века ( ко преживи ), почело је дивљачко израбљивање, уцењивање, најбоље речено малтертирање радничких маса, као већине у бирачком телу, од предузећа преко јавних установа општинских и градских Управа, па до врха државе.

Отуда партијска одговорност, говорни деликти, оптужбе и осуде за шпијунажу, непријатељско деловање против Државе, разни „голи отоци“ …. отуда сада и имамо и колоне аутобуса који обилазе митинге са веселим обожаваоцима таквог „нерадног дана“ сендвича, сокова и зезање, отуда имамо и овакве изборе, уочи којих се сви бусају и оштре, а који заврше онако како победник буде платио по нечијем тамо наређењу. Неког оданде, ко ће му гарантовати да му се, уколико кола крену низбрдо или по злу не може ништа десити као и потпуну и апсолутну заштиту.

наставићу се …

можда