Jedna od najzaszupljenijih aktuelnih tema svih vremena je ekologija. Ekologija je jedna od najuniverzalnijih i najpristupačnijih tema, sa veoma velikom elstičnošću u konstektualizaciji, i svi se bave njom, niko je ne zaobilazi. Političari, analitičari, aktivisti, poljoprivrednici, učenici, radnici, pijačni prodavci, vulkanizeri, promoteri, razni stručnjaci, preprodavci, šverceri, taksisti, voditelji, urednici, moderatori, koordinatori …

O svakom ekološkom akcidentu se naširoko govori, napadaju NE/odgovorni, oplakuju lokalni žitelji i slučajni prolaznici, procenjuju razmere moguće eko- katastrofe, pljuje Država i resorna ministarstva, proklinje naša opštenarodna sudbina sa njima takvima ……. i tako dalje.

Najzanimljivije su mi, kao nekom ko je odrastao u vazduhu punom sumpor dioksida, arsena, olova i ostalih sranja, kad po medijima po čitav dan toroču o tome, kako je naš glavni grad najzagađeniji u Evropi, kako su uslovi za život sve teži i kako su oni jadni nagrabusili skroz na skroz. Jadni, moraju košavu da čekaju da bi …

Žestoku borbu oko zaštite reka, šuma i svih ostalih prirodnih lepota, najlepše nam i svačim najbogatije Srbije, je takođe sasvim ok. Negodovanje u javnosti i po kuloarima o nameri nekih nepoznatih sa neba palih kompanija, (koje niko od odgovornih i zaduženih nikad nije sreo, a kamoli im NEkakve dozvole dao) da se eksploatiše litijum, apsolutno podržavam, iako, kažu dobro obavešteni da bi to bio i više nego mega/ giga profitabilni finansijsko- ekonomski džoker iz rukava aktuelne i nekih ranijih vlasti.

Podržavaju tu borbu i negodovanje u svojim uređivačkim programima i mediji sa i bez nacionalne frekvencije, najčitanije i naj(NE)pismenije dnevne novine, tabloidi, magazini, stručna glasila i lokalne novine pa i večina oglasnih tabli, pa i urbane površine predviđene za sve vrste oglašavanja a ja i to pozdravljam.

Ovaj „lagani“ nekoliko rečenica dosadni uvod posvećen je samo mogućnosti da pitam. Gospodo i drugovi mediji, gde vam je u izveštajima skoro vekovna ekološka katastrofa u Boru. To je onaj mali grad na istoku Srbije iz kojeg ste uzeli sve što se moglo uzeti, a ostavili nam najveći procenat onkoloških pacijenata nepregledno groblje koje će uskoro biti veće i od samog grada. I ne samo to, doveli ste nam hiljade Kineza koji u ime „GVOZDENOG NERASKIDIVOG PRIJATELJSTVA“ rade šta i kako hoće, otimaju nam vekovna ognjišta, prete, maltretiraju i uskoro će ih biti više nego nas.

Gde su u vašim izveštajima, novinarskim kodeksom preporučena realnost, tačnost, pravovremena informacija, istraživanja, tačna a ne fingirana izveštavanja i dokumenti o posledicama skoro vekovnog sistematskg trovanja koji su svima dostupni, gde vam je obraz, čast i odgovornost, pa u nedostatku slobode da se o BORU KAŽE ISTINA tužno izveštavate o beogradskom smogu, koji izazva dvomilionski zbrda- zdola natovaren grad i njegovi uglavnom bahati i neodgovorni građani, kojima ništa nije tako lepo i tako sveto kao živeti u Beogradu.

Jasno je meni da nas je Država prodala i da ih ne zanimamo, jer postoje neki viši interesi, ali od toliko velikog procenta portala, televizija, radio kanala, pisanih i online medija koji preskaču GRAD Bor po nečijem nalogu, uz odgovarajuću, svakojaku i na više načina moguću apanažu ipak nisam očekivao takvu okrutnost.

Siniša N. Lađević