Čini mi se, da nasuprot činjenici da izbore imamo „svaki drugi mesec“ mnogi nisu ništa naučili ili bar tu i tamo shvatili te mehanizme i prateće mu radnje i običaje. Ne mislim na neko temeljno analiziranje, zalaženje u političke procese, USTAV, zakone kao i prateći marketinški cirkus, koji nas samim tim prati iz dana u dan, i tako, pa evo i više od dvadeset godina.
To što mnogi nisu, mislim na „običan narod“, poso- kuća. kuća- poso i ne čudi, jer znamo, …. najkomotnija varijanta bez rizika bilo koje vrste je daljinski, fotelja, lažni profil na društvenim mrežama, „pa jebi kevu svemu i svačemu“, ali što školovan, i malo više školovan svet lupeta i pravi se da ne razume je poražavajuće, bar iz ugla jednog običnog posmatrača, bez političkog, nacionalnog, verskog i svih drugih obeležja. Dobro, lažem, kršten sam …
Davanje, ako se to tako može nazvati, te socijalne pomoći, jednokratno velikodušno dodeljivanje određene svote novca, određenim kategorijama stanovništva, građanstva, ili kako god da ga ne zovete je čisto profitiranje, ali ne u korist onih koji tu crkavicu čekaju u redovima, već za Državu i one strukture koje istu vode, ako je vode uopšte.
Dati recimo penzioneru dvadeset hiljada dinara sterlinga od strane pomalo očerupanog „ekonomskog tigra“ je u, da izvinete, domenu čistog pranja novca. Daš 20.000 da bi taj novac bio vraćen za najviše dan ili dva u Budžet sa PDV- om i akcizama i porezima teško može biti pomoć jadnom primatelju jednokratne pomoći. Međutim o tome se priča i misli drugačije.
Jedna od tema o kojoj se takođe priča i misli drugačije su i ti možda već sad i popularni folklorni običaji: IZBORI, kroz koje VLAST, svesna da sve konce moći drži u svojim rukama, pravi višemesečni demokratski igrokaz sa rezultatima na poček ili na odloženo, kako bi se to najbolje moglo nazvati.
Dok se izađe, prebroji, objavi, verifikuje i definitivno saopšti prođe ponekad i pola godine i da je to sve bilo bi ok, ali i to što se KAO izabere nema veze sa onima koji će doći na čelo države.
To se naravno ne odnosi na jednog člana političkog establišmenta opšte prakse ili nekoliko njih koji nikako da sjašu i posle 20 pa i 30 godina.
KONTROLA BIRAČKOG TELA ili STADA
OD vremena i kamenog doba kada se VLADALO povećom močugom, pa do danas se svašta promenilo, ali ipak je nešto provuklo i čuči u svakom procesu kojim jedan ili veća grupa ljudi želi da kontroliše one druge, naročito ako ne misle identično. To je maksimalna upotreba STRAHA koji je najdelotvorniji. DA li se uteruje sa nekim bar približno opravdanim razlogom ili čisto za primer drugima, nije bitno.
Amela Bajrovic (RFE/RL) Radio slobodna Evropa
Taj STRAH je i danas element kojim se najlakše kontroliše i usmerava masa na moderne demokratske tokove i stremljenja.
Primer sa EKSPLICITNIM snimcima, slikama, pikantnim detaljima ili nekim drugim činjenicama, sa verodostojnim predznakom ili ne je najbolji pokazatelj da MOČUGA još uvek radi poso. Ako već i nemaš osnom da nekog mlatneš po tintari, a ti nađi nekog, bilo kog pa ga tresni za svaki slučaj ili ZA PRIMER DRUGIMA.
Ovo subotnje jutro sam eto ničim izazvano, posvetio ovim redovima neopevane istine čisto da iz sebe izbacim svu gorčinu poraza koji nosim u sebi kad skrolujem društvenim mrežama, pa bolje da ovde napišem, sam sebi, nego da me prozivaju i etiketiraju, kenjaju i dobacuju, a meni je toga poodavno pun kofer.
