Iz(BOR)i

Ovom letu sam se posebno radovao još od žreba za grupe na SP u fudbalu. Ta najsporednija stvar na Svetu je u mom duhovnom razvoju imala uvek jedno od najznačajnijih uloga a da ni sam ne znam zašto. Patriotizam kroz sve razvojne oblike znaćenja te reči na regionu, od SFRJ pa nadalje, ljubav prema fudbalskoj lopti koja me prati još od detinjstva ili nešto drugo- ne znam, ali znam da je tako.

Setih se onomad nekih davnih priprema za letovanja, odlazaka na more i onog slatkog iščekivanja koje krene na tu temu nekako odmah posle nove godine. Bila su to neka (ne)normalna vremena u kojima je jedan tronedeljni odlazak na more i možda par dana u Italiju po malo novih krpica bio sasvim pristojan motiv za sve što treba uraditi. Radilo se pošteno za šta smo bili (recimo) pošteno plaćeni a onda je neko pomislio da alavost u zemlji neambicioznih, aljkavih i neodgovornih i nije neki greh. Tako je i bilo.

Iz pomalo izbledelih sećanja uvek se budim sa nekom tugom i pritiskom koji je izgleda na javnoj sceni postao nešto sasvim normalno. Na tome se sa entuzijazmom radi iz centara moći i cela zajebancija je toliko odomaćena da ju je tiško i primetiti golim okom. Možda ja i pridajem previše pažnje nebitnim stvarima ali jednostavno, i da oću neke stvari ne mogu da eliminišem iz svog operativnog sistema, jer su prisutne svugde i na svakom mestu. To je toliko postalo napadno da sam par puta ustajao i sa wc šolje proveravajući ima li u njoj nešto što nosi obeležja stranačkih simbola ili sa političkim predznakom ali koliko god sve to tamo smatrao srodnim sa pomenutim ne nađoh nikakve “čvrste” dokaze.

Veselo borsko leto počeće doduše izborom za pesmu Evrovizije, koje i nema nikakve veze sa našim malim gradom ali nije to jedina stvar kojoj se u gradu radujemo a da nas se uopšte ne tiče, niti nam šta korisno donosi. Ona folklorna “Hleba i igara” se odomaćila pa uz onu drugu  “Pesma nas je održala …” i druge izgradila u nama neki poremećeni sistem vrednosti u kojem nam više i nije bitno ko i kako peva- nego nek peva, jer “Ko peva- zlo nem isli”.

Višemesečnu euforiju u Boru “začiniće” kako već rekoh i  Svetsko prvenstvo u fudbalu, na kojem ćemo konačno postati prvaci Sveta, ali centralni događaj biće nekako slučano i nenamerno  lokalni izbori u Boru 20. juna. Htedoh da predložim da se izborima prefiks vanredni ili redovni ukine jer i nema više neko značenje ali pošto ne znam kome bih to mogao da predložim – odustadoh.

U međuvremenu su, moram da napomenem mada ste već i sami shvatili, izbori postali neprikosnoveni srpski brend i teško da nas ikad iko više može nadmašiti u tome. Predizborne kampanje, odborničke liste, priklupljenje potpisa, provera biračkih spiskova, sam izborni dan pa potom postizborne prirodne i one druge koalicije i sve ostalo su ipak nešto što u svetu niko nema niti će ikda imati. Čudi me da se Misitrstvo za ekonomiju i regionalni razvoj nije dosetilo i ubacilo ih u turističku ponudu jer sam siguran da bi ogroman devizni priliv donele grupe radoznalih turista koji žele da vide kako to jedna zemlja koja toliko vapi za investicijama i pomoći uvek nađe načina i organizuje skupe izbore na svakih (u proseku) 6 meseci. Turiste bi mogli da dodatno iskoristimo kao statiste u predizbornim kampanjama pa bi učestvovali u završnim konvencijama, tribinama i proverama biračkih spiskova. Oni bi verujem bolje to sve odglumili nego ovi naši koji za to primaju platu. Postoji sasvim osnovano očekivanje da bi oni za to učešće i direktan doprinos demokratiji bili spremni i da plate, pa eto još jednog od alternativnih pravaca razvoja napaćene nam i razvojem namučene domovine.

Borane na predstojećim izborima očekuje zaista težak zdatak. Mislim pre svega na one koji će uopšte biti u gradu ali i na one kojima će to biti interesnatnije od praćenja snimaka i direktnih prenosa iz Južne Afrike.

DS kao nosioc svega što bi trebalo da bude napredno i ispravno se u Boru nije proslavio. Ne znam zašto je to tako ali dugo već im ne ide iako se trude da se to ne primeti. Iz pouzdanih izvora znam da čak i kafe kuvarica u centrali DS-a u zna sve gluposti kojima su nas zamajavali i zasmevali ali svakako se nadam da će te poteškoće biti prevaziđene samo ne znam ko bih iz njihovih redova mogao da se uhvati u koštac sa ragoropađenim Rankićem, vrhunski spremnom i motivisanom doktorkom Marković, uvek poetski nadahnutim Timotijevićem iza kojeg stoji cela jedna televizija i čak 1000 nepokolebljivih birača ili sa nepredvidivim i poludivljim Mirkovićem. Možda tu i treba tražiti razloge nedavnih pregovora i formiranje koalicije sa veoma pristušačnom cenom od po dva odbornička mesta, SPO – VDS. Ipak ne treba očajavati jer uvek je tu dobričina i poštenjačina Balašević VDSS sa svojim koalicionim partenrom, sa kojim DS može izaći na kraj kad god poželi.

U redovima Srpske radikalne stranke u Boru kao i uvek – disciplina i organizacija na nivou. Oni se nadaju da će tog dana biti vrućine i dima iz borskog dimnjaka kao i da će nezainteresovani birači kao i ranije zaokružiti broj jedan i otoći glavom bez obzira. Naravno mislim pritom na one koji neće doći na izbore u jednoj patici, sa novim telefonima čiji se sistem i korisnički servisi aktiviraju slanjem mms-a na određeni broj telefona ili centralu ili čak na one koji i pored svega što se dešavalo imaju snage i volje da veruju da šporet na drva može da radi i na struju- ako je ima, naravno. Svoje izglede da pobede oni između ostalog obrazlažu najkarizmatičnijom političkom figurom koja je još uvek u njihovim redovima- pa će veruju biti slavlja, jagnjetine, stranačkih skupova i “patriotskih muzičkih numera” 21. juna sa svih strana. O volu na ražnju nisu se izjasnili ali za to uvek ima sponzora, ako bude prilike.

Predstavnici DSS-a u Boru za sada još ćute nadajući se da Voja zna šta i kako treba raditi sa Veljom NS i Tomom SNS ali kako sad stvari stoje oni se snađoše. Možda je i rano za ozbiljnije primedbe i zaključke međutim pošto su moje ocene svakako bezznačajne u političkom kontekstu nek bude da će ovaj put DSS u zadnjem času poentirati uz zahteve za respekt i odlučiti koja će koalicija ulepšati sasvim izvesno poniranje grada u predstojećem periodu.

O novoformiranom pokretu URS – celovita Srbija, ne da nemam stav nego i ne znam ništa pa je bolje da ćutim. Dovoljno mi je što znam ko sačinjava okosnicu te opcije i idejnog tvorca a o njemu sam toliko pisao da mi se baza podataka inficirala toliko da sam veoma zabrinut za njeno očuvanje i dalji “život”. Najinteresantniji detalj deklaracije  i pored utiska da ima i tu par “zalutalih” grupacija … jačanje ekonomije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, decentralizacija i ravnomerniji regionalni razvoj radi unapređenja kvaliteta života u svim krajevima Srbije i ubrzano dostizanje evropskih standarda i sticanje punopravnog članstva Srbije u EU.” je msilim sasvim dovoljan.

I na kraju SPS sa privescima- ako ih na lokalu ima, Krkodedićem PUPS – om i ostalim vitezovima socijalne pravde JS nije nespreman za lokalne izbore u Boru mada i kod njih uvek ima intresantnih detalja. Ipak oni su po svemu posebni – i (ne)jedinstveni kao i uvek. Njima recimo ne traba da ih neko sa strane podriva i deli. Oni se sami dele, množe, oduzimaju i dodaju gde ih nikad ne očekujemo ali traju, i održavaju se sa tendencijom porasta popularnosti a to je za respekt, svakako. Koliko će nedavna izjava “malog Ivice” (prosek studija čista 10) da je ipak SPS kao politička snaga srećan što se 5. oktobar desio, uticati na biračko telo nije poznato. Možda se neko prevrće u grobu ali ko mu je kriv kad je sam rekao ono istorijsko, da narod ne sme niko da bije, a narod ko narod uvek veruje svemu i svačemu.

Volim i ja Vas,
Borsky

2 Komentara