Niko nema, jedno veliko i zlatno ništa – opšte prakse, koje nažalost vekovima zvrji istaknuto u trofejnoj vitrini, prazno i ružno, umesto bar nekoliko prepoznatljivih vrlina i karakteristika, kao mi balkanci. U stvari, možda neki od naroda i imaju nešto slično, dovoljno ništavno za poređenje sa našim NIŠTA, ali se ne hvali time kao što mi Balkanci to vekovima radimo.
Balkančerose možeš oblačiti u najskupocenija odela i haljine, čudima plastične hirurgije doterivati, naduvavati ili izduvavati, najskupljim i najprestižnijim školama mučiti ali džabe. Oni sve izdrže, završe i privedu kraju ali promena – to ne biva … Ode balkanac tu i tamo negde, pobegne malo dalje, ponekad tamo dovoljno daleko za povratak i ostane, ali Balkan nikad ne izađe iz njega.
Nama na Balkanu nije bitno ono što jeste dobro već ono što mi mislimo da jeste dobro, a i to ponekad nije dovoljno jer ukoliko se neko samo drzne da misli slično neretko nećemo ni kako mi sami ‘oćemo. Šta tu ima neko da nas voli, podržava ili dalekobilo kopira. Naš mentalitet, nesavladivi duh i životna filozofija vekovima građena na modelu „od danas do sutra“ daje nama balkancima i neke prednosti ali one će tek doći do izražaja, kada kriza svega i svačega a ponajviše odsustvo duha i kreativnosti totalno proguta Evropu, ali, ne znam koliko ću u tome imati prilike da uživam, a silno bih voleo.
Kada su se neki od mojih prijetelja pre par godina najavali svojim povratkom u jeku kampanje Vlade Republike Srbije, koja je trebalo da promoviše ono veliko- naše, koliko god ono bilo malo i bezznačajno a na štetu plastifikacije koju nam u nedopustivo loše dizajniranim paketićima šalje EU, bili su skoro razapeti na stub srama, glupi, netaktičani i skloni senzacionalizmu iz lične koristi ali mnogi jesu mislili i uradili tako. Jesu li pogrešili?
Proces evropeizacije ne samo da nije napredovao i ušao u ozbiljniju fazu, nego je po svemu sudeći krenuo u sasvim suprotnom smeru. Neko je sve to zaustavio a narod se svakodnevno za to nagrađuje i po svemu sudeći prezadovoljan je što iako gladan i željan svega i svačega, može da putuje gde i kad hoće, ne mora da radi i bude odgovoran i disciplinovan. Dobar dil. Ma ko će nas da natera da radimo, učimo, slušamo i klimamo glavom- ni to ne biva.
Na Balkanu je skoro sve pod plaštom privatizacije prodato u bescenje, plate skoro da i ne postoje pa je kupiti vlast sasvim prirodna pojava. Izbori su takmičenja najbogatijih u tome ko će brže i neprimetnije kupiti veči broj glasova a ne izraz volje građana i samo je pitanje dana kada će se na tržištu naći i druga lična opredeljenja, porodični, verski i drugi odnosi i stavovi. Sve će uskoro i nažalost imati cenu i biti predmet trgovine između nepristojno bogatih i polugolog naroda.
Jedan komentar
Pingback:
23. jun 2010. at 13:57