Mesecima već pokušavam da se suzdržim, ne obraćam pažnju ili nešto tome slično, na odnedavno uvedene izveštaje o zagađenju gradova ili regiona naše Srbije.

Taj mali animirani čovekčuljak koji menja boje, me tako nervira, ali i sva ta koncepcija i zamisao, da se svekoliko građanstvo, tobože transparentno obavesti o zagađenjima iz raznih izvora, razloga i vrsta, inteziteta sa uglavnom “bitnih” lokacija

Prvo što mi je, da prostite, upalo u oko, pre nekoliko godina je porast dramatičnog i na trenutke panično- hiateričnog izveštavanja o kvalitetu vazduha u Beogradu.
Veoma je interesantno, vazduh u Beogradu ne samo da nije čist, ma haos, katastrofa. Oće to kad stotine hiljada beograđana ujutro, sve po jedan u kolima, krenu na posao, svakojakim jeftinim (čitaj uglavnom preko 20 godina starim) prevoznim sredstvima. Slično tome je, i izveštavanje vezano za početak grejne sezone, kad bar pola miliona smrznutih građana, založi jutrom svoje vurune, a loži se šta se stigne, snalaženje je raznoliko i ne tu se na vrstu goriva ne obraća pažnja. Ko šta ima ili nađe …. Razuuuumeteee, što bi reko Radovan treći.

Košava kao delimični “spas” u oba navedena primera je odsutna.

Svi u Beograd, braćo i sestre, svi.

Strpali ste čitavu jednu omanju državicu na to mesto ukrštanja Save i Dunava i šta ste očekivali, Vrnjačku banju, alpski čist oplemenjen i aromatizovan planinski vazduh …. Neće to tako. Ma nema šanse.

Moram da se izvinim beograđanima i njihovim precima, koji su tu od pre 1980. godine. Nekako tu grupaciju priznajem za poslednje prave Beograđane i njima ništa ne zameram. Oni su primorani da se bore sa ovima koji su došli relativno lako, ali će to odakle su došli ostati duboka u njima, zauvek, a to su dve grupacije su jednostavno nespojive na duži period. Možda to i ima sa političkim opredeljenjem, ne znam, ali politikom se više ne bavim u svojim tekstovima. To je toksično, katastrofalno. Ma otrof.

Dakle Evropa je zadovoljna, ekologija se tretira i pridaje joj se pristojna pažnja. Ali cvrc. Nije njih briga.

Interesantna je, dragi moji, čini mi se činjenica, što nekih gradova nema, pa čak ni u vremenskoj prognozi. Tu se ne čeprka, i ako mora, to ide onako tiho, pri kraju izveštaja, ušuškano zakukuljeno i zamumuleno i uglavnom aproksimativno, …. usput.

Smedereva, Pančeva, Bora i još nekih gradova nema ili nije bilo nigde, a i kad mora da se naglasi to se nekako ugodi i bude netačno i prilagođeno, kao sto i rekoh u emisiji OKO RTS- a, 2012. godine novinaru redakcije Oko magazina.

Jako sam ponosan što sam uspeo, da saopštim višemilionskom auditorijumu, da iako podaci sa jedne od mernih stanica u Boru kažu na Republičkom portalu o kvalitetu vazduha, da zagađenja nema, iako ta merna stanica nije u tom trenutku nije bila ispravna.
So na ranu, uglavnom sebi, dodao sam nepotrebnom opaskom “u kameru” da se pri tom, na istom mestu jedva može disati, što se jasno moglo videti i osetiti.

Svu tugu i razočarenje mojoj dvadesetogodišnjoj borbi protiv aerozagađenja svakodnevno dopumpava borba aktivista, koja je intezivirana od pre nekoliko godina za, ili protiv ne/zagađenja vazduha. Zašto?

U Boru 50 godina gutamo svakojake otrove, arsen, sumpor i svakojake kancerogene čestice, bez daljeg nabrajanja u interesu smirivanju panike i zgražavanja širokog čitateljstva i možete o tome naći gomilu tekstova o tome i ovde a i na još par mesta još od 2005. godine i …. nikom ništa.

Bor se sad ne dira. Dobro sad je to kineski grad, ali i ranije je bilo isto samo sa drugim razlozima.

Ne bih da nabrajam više, samo se pitam, jesmo li svi mi žrtvovani kolektivno obzirom da sadržinu Ugovora o prodaji borskog rudnika Kinezima, još uvek ne znamo.

Kinezi su sasvim druga priča, ali ne bih ovom prilikom o tome kako se u svom gradu osećam kao stranac i građanin drugog reda, kao i mnogi drugi.

Znači dragi mediji ponovo apelujem, ako izveštavate o veštački i prinudno izazvanom zagađenju u većim gradovima, izveštavajte i o drugim gradovima uključujući i Bor koji je isceđen, uništen, ekstra, mega, giga zagađen sa najvećim procenom onkoloških bolesnika i smrtnosti zbog dugogodišnje i permanentnog aerozagađenja i loše organizacije poslovanja, bez ikakve ozbiljnije strategije zaštite građana Bora i okoline.

Bilo bi fer, i novinarski korektno, ako značenje te reči uopšte znate.