Trudim se da razumem, pokušavam da uklopim sva dešavanja oko sebe i iz medija, u razumnu celinu, čitam, upoređujem, analiziram i uglavnom ne uspevam da shvatim. Što zbog bolesti, što zbog nemarnosti, nisam ovde bio odavno, ali u međuvremenu sam postao penzioner pa mi višak slobodnog vremena koje nije jedini moj problem, možda sužava svest i poglede na stvarnost. Pričaću vam o tome kasnije.

Šta sam ja zapravo započeo u tastaturu da vam kuckam, trenutno eto ne znam … ali setiću se u međuvremenu, ali znam da je ovoj tastaturi neophodno jedno, bar površno čišćenje.

E da, problemi. Bio sam ubeđen da normalan čovek odlaskom u penziju, ulazi u jedno bezbrižno doba, koje su i momci iz „Dubioze ..“ nazvali „Bolikurcizam“. Međutim posle tromesečnog perioda testiranja iste, nešto nisam baš siguran da razumem čemu i kako taj blaženi period života u stvari treba koristiti. Pošto sam, kao čitavog svog šezdeset i trogodišnjeg života bio i ostao svojeglava, tvrdoglava i neprilagođena persona, uglavnom … „non grata“ što bi rekli obrazovani i načitani, tako sam i ovom problemu prišao uglavnom gledajući sebe u ogledalo.

Šta sam, gde sam, ko sam i šta ću ja uopšte tu. Posle višedecenijske zavisnosti od problema, nervoze, trzavica, nesporazuma, inaćenja i svojeglavog tumaranja od greške do greške, odjednom sam izašao na ledinu punu trave, zelenila, cveća, sa prijatnim laganim vetrićem, koji baš onako prija, ali nešto tu ne valja (bar meni).

Prelazak iz ove stare ili zastarele aplikacije, na novu verziju me baš zbunjuje. Kako ću ja bez svega što se dešavalo do per par meseci. Nije mi baš „leglo“ sve to. Nikako.

Možda sam sve to počeo da posmatram tako zbog dvogodišnjeg obitavanja po bolnicama i institutima a možda je to kako pripremni period za penzionerske dane ispalo i dobro. Onakav poludivlji ja bi mnogo teže ili nikad, uskočio u ovaj novi softver, koji je samim tim prisilno da prostite uteran u mene, prisilno.

Osnovni problem „mladog“ penzionera je da shvati da je sinhronizacija između glave i tela obavezna. Moraš postati prvo svoj psihijatar, trener i savetnik, jer ti misliš da si ono što više nisi a i telo te skoro svaki drugi dan opominje na to. Lepo je to što ću ja zauvek ostati mlad ali nije lepo što to neće biti još dugo izvodljivo.

Posle nekih upala, operacije srca i lekcija koje ti se same ukažu, tokom dugih bolničkih dana kreneš sa prevrtanjem po prošlosti, kajanjem, analiziranjem koje ume da bude strašno naporno i neki zaključci se sami nameću. Vrh svih tih novotarija je ono čuveno NE SMEŠ TO, NE SMEŠ ONO, A MORAŠ I MORAŠ TO, TO I TO. Posle toga se vrlo brzo zapitaš, Pa šta je ostalo. Šta smem.

Ostalo je da gledam TV, pogledaš poneki film, uglavnom po o zna koji put i iz prikrajka čitam vesti iz zemlje i inostranstva ili skrolujem po nalozima na drustvenim mrežama.

E tu bih mogao da se vratim na početak ovog uzaludnog teksta u čijem uvodu rekoh da mi nije nešto jasno.

Nije mi jasno zašto naš vođa koji nam svakog dana daje do znanja da je najbolji i da ga svi vole, čitaj obožavaju, ne raspiše te izbore već jednom da završimo ovo bezvezno inaćenje obe strane.

Ne razumem zašto svi oni koji podržavaju gore pomenutog gospodina, imaju toliko mržnje prema svim ostalima a javno pričaju da je obrnuto, iako se ceo Svet divi radu i rezultatima studentskih protesta.

Ne mogu da uhvatim vezu, između ovih kriminalaca koji su zakonom zaštićeni, i zakonom i Ustavom zaštićenih građana, koji se po potrebi guraju u isti koš, što je od strane Vlasti sramno i neprihvatljivo. Jer ono što je očigledno je u našem slučaju a vezano za zahteve i proteste studenata i slobodnih građana, očigledno i detetu, ali ipak nas zasipaju nebulozama, fijokom uslovljenih stručnjaka, koji vrlo često ne umeju ni prostu rečenicu da satave, a kamoli je izgovore.

Nije mi jasno koja je razlika između Vesića i Glišiča, po kom principu se tretiraju i terete, odnosno ko je lud u ovoj i svim sličnim pričama.

Nije mi jasno ni čemu služi protest, blokada, dizanje tenzija, koje traje skoro godinu dana, ako se do sad niko od opozicionih stranaka ili političara, nije na čestit i pošten način tome nije priključio, gurajući ispred sebe „studentsku listu“ ili kako već jojnadenuše ime.

Sve mu to dođe kao REVOLUCIJA bez „R“ političke stvarnosti u kojoj hteli mi to ili neneko ima moć i način da u nedostatku jake podrške sve isfinansira i kontroliše … i tako dalje.

I na samom kraju nikako ne shvatam da li je Evropa za ili protiv nas i jesmo li mi za Evropu ili protiv. Ako smo za, zašto smo, a ako smo protiv, za šta smo drugo …. i zašto?