“Zlatni prsti” osnivači Gitarijade

Ekskluzivni intervju sa Momčilom Mošom Radenkovićem Momčilo Moša Radenković, poznatiji kao Moša „Zlatni prsti“, osnivač zaječarske Gitarijade, koja se ove godine održava 48. put, eksluzivno za naš portal o Gitarijadi nekad i sad, ostvarenim i neostvarenim snovima, životu posvećenom muzici…   TK: Moša Radenković – osnivač Gitarijade?

Moša: Jedan od tri osnivača.

TK: Ko su ostala dvojica?

Moša: Druga dvojica su Slobodan Radenković, moj brat, koji je tada svirao bas u Zlatnim prstima i Dragan Trajković – Trajko, koji je bio bubnjar u bendu. Preciznije, prvu Gitarijadu u Zaječaru su napravili Zlatni prsti. I nekoliko Gitarijada posle toga. Neko vreme smo prepustili organizaciju nekim drugim momcima, našim drugarima, vreme kada smo mi bili u vojsci. Nakon toga smo napravili još jednu-dve, pa su nas iz Saveza socijalističke omladine pozvali na razgovor u tzv. „Komitet“ i objasnili nam da to mi više ne možemo da radimo, da će nam to biti oduzeto. I mi smo se složili. Tada je bilo takvo vreme, nema hoćeš-nećeš. Samo ti objasne šta hoćeš.

TK: Recite nam gde su se održavale te prve Gitarijade?

Moša: Prvih nekoliko je bilo u Domu JNA. Bila je to velika sala koja je primala oko 700 ljudi. I bio je zimski raspust. Tada se sviralo subotom i nedeljom. Tada se i izlazilo samo subotom i nedeljom. Mi smo hteli da napravimo još jedno dešavanje u Domu JNA. Interesantno je da smo mi naplaćivali ulaz i da smo sav prikupljeni novac stavljali na gomilu i kupovali instrumente. Naši roditelji u to vreme nisu ni pomišljali da nam kupe gitare, pojačala, ozvučenje… Nego smo se snalazili kako smo mogli. Tako smo mi napravili prvu Gitarijadu. To je bilo interesantno ljudima. Puno naroda je došlo. Negde piše da smo mi pobednici prve Gitarijade. Ne, mi nikada nismo pobedili na Gitarijadi, iz razloga što smo mi bili organizatori. Nismo hteli da napravimo manifestaciju da bi pobedili. To nama nije bilo svojstveno. Mi smo bili organizatori, davali tehničku podršku, naše ozvučenje, naša pojačala…

TK: Koji su bendovi svirali na toj prvoj Gitarijadi?

Moša: Na prvoj Gitarijadi su svirali bendovi samo iz Zaječara. Drugu gitarijadu smo pravili odmah tog leta. Neki hroničari su objavljivali da Gitarijada traje 48 godina. To nije tačno. Ovo je 48. Gitarijada po redu, ali smo u početku pravili i po tri Gitarijade godišnje. Treću smo napravili za sledeći zimski raspust i ona je tada bila regionalna. Došli su bendovi iz Bora, Majdanpeka, Kladova, Negotina i Knjaževca i to je već počelo da bude vrlo ozbiljno dešavanje, jer su počeli da dolaze borani, negotinci i drugi, da navijaju i bodre svoje pulene.

TK: I te prve Gitarijade su bile takmičarske? Je li postojao žiri ili je pobednika određivala publika?

Moša: Gitarijada je od početka bila takmičarska. Postojao je žiri koji smo mi određivali. Uvek je u žiriu bio neko iz muzičke škole, dakle, školovan muzičar, i neko od nas. Ja sam bio više puta u žiriu jer kao organizator nisam učestvovao na Gitarijadi. I nikada, ali nikada, dok smo mi organizovali Gitarijadu nije bilo favorizovanja i nameštanja. Ko je bio najbolji, taj je pobeđivao.

TK: Da li se sećate, je li bio nekih nagrada za te pobedničke bendove?

Moša: Nisu bile nagrade. Tada se sviralo iz ljubavi i za slavu. A i nije bilo para. Gitarijade su bile takmičarske, jer naša prva i osnovna koncepcija je bila da mladi i neafirmisani bendovi pobedom ili učešćem na Gitarijadi prokrče sebi neki put u rok n’ rolu. I mnogi su to uradili. Recimo Galija, Bjesovi…

TK: Kada ste osnivali Gitarijadu da li ste imali ovakvo neko viđenje kako izgleda Gitarijada danas, odnosno, kako treba da izgleda Gitarijada po Vama?

Moša: Gitarijada je davno izgubila osnovnu koncepciju. ja sam se godinama trudio da upozorim da se skrnavi osnovna ideja i postulat Gitarijade. Gitarijada je smotra, odnosno takmičenje neafirmisanih bendova koji imaju retku priliku da se na jednom tako značajnom mestu pojave i da se bore za neko svoje mesto pod suncem. Kasnije je to krenulo da se komercalizuje u smislu da smo dovodili goste, koji su svirali na kraju večeri, u udarnom terminu, a ovi siroti što su došli da se takmiče su svirali pred polupraznom poljanom. Prvo u Domu omladine, onda Sportskoj hali, Gradskom stadionu, pa sve do danas. Ja sam stalno insistirao kod kasnijih organizatora da goste Gitarijade tako rasporede, da jedan poznat gost bude na samom početku večeri, a ostali nastupe posle takmičarskih bendova. Tako bi postigli da i neafirmisani bendovi sviraju pred puno publike. Mislim da mi zaječarci nismo uspeli da izlečimo Gitarijadu od tog sindroma: koncert poznatih. Međutim, u želji da od Gitarijade napravimo feštu, iz godine u godinu smo ponavljali ovu grešku. Čini se da su bendovi koji su došli da se takmiče najmanje važni, a u stvari su oni najvažniji i jedino važni. Zbog njih postoji Gitarijada. Gitarijada se bliži. Ja kao rođeni Zaječarac i kao čovek kome je mnogo stalo do Gitarijade i Zaječara, navijam svim srcem za Gitarijadu. I ako me neko pita da bilo kako pomognem, makar da onim mladim bendovima štimujem gitare iz bine, ja ću vrlo rado volonterski da pomognem. Do sada me nisu pozivali. Kao da su se stideli nas starih rokera. Hvala vam što se setili da ovakav razgovor obavimo. U ovakvom ambijentu. Vi hoćete da ovim promovišete Gitarijadu i hvala vam. I na kraju za portal Timoke Krajine ekskluzivno nova neobjavljena numera Momčila Moše Radenkovića – Beli Golub

Izvor: TK Info

cheap wedding dresses online,cheap christian louboutin,ralph lauren italia outlet online,louis vuitton bags,cheap michael kors