Svako jutro se budimo u novom svetu sa starim manama i neki put teško je odgovoriti na izazove novog, već se čovek nasloni na one trenutke iz prošlosti kada mu se činilo da je bio mudriji i moćniji ili na onaj istorijski događaj koji mu je prelamao sudbinu

Piše glavni urednik nedeljnika „Vreme”
Dragoljub Žarković
Izvor: Politika ONLINE / Pogledi

Može li bilo kakav dokaz nevinosti Radovana Karadžića, a pogotovo krunski dokaz, biti činjenica u koju su mnogi verovali oduvek, odnosno da je Ričard Holbruk obmanjivač, pa i lažov, ako treba.

Prvo pojavljivanje pred Haškim tribunalom, kao i prvi podnesak koji je Karadžić priložio sudu sa sve listom svedoka, govori o tome da je to postala Karadžićeva fiksacija. Ozbiljni advokati kažu da je to potpuno besmislena linija odbrane, ali, kako sada izgleda, Karadžiću je jedino do toga stalo. Na stranu sad što bi, kad bi terali mak na konac, postojanje takvog dogovora o negonjenju po cenu povlačenja iz javnog života podrazumevalo svest o sopstvenoj krivici, jer se dogovori bilo koje vrste ne prave bez interesa strana koje se dogovaraju.

Ali, mislim da je ta priča, i na ovim stranicama, odavno ispričana i da ona za znatiželjnu publiku ima istu vrednost kao i za sud – dakle, vrlo malu.

Ime i delo Radovana Karadžića već je dovoljno zloupotrebljeno, pa žrtvovanje njegovog preteklog dostojanstva, ako je nešto preteklo, radi dokazivanja licemerja novog svetskog poretka neće imati drugu svrhu nego da dodatno ubedi već ubeđene.

Ne bih da preterujem, ali to je slično zloupotrebi Karadžića na onom prestoničkom mitingu opozicije koji je traljavo trajao i tužno se završio, a da je prisutne većinom malo bilo briga za Karadžića, pretposlednju avet krvavih sukoba u Bosni, već im je bilo stalo do neke vrste reinstaliranja sopstvene političke pozicije.

Svako jutro se budimo u novom svetu sa starim manama i neki put je teško odgovoriti na izazove novog, već se čovek nasloni na one trenutke iz prošlosti kada mu se činilo da je bio mudriji i moćniji ili na onaj istorijski događaj koji mu je prelamao sudbinu.

Recimo, kada su radikali shvatili ujutro posle poslednjih parlamentarnih izbora da nisu osvojili vlast, pokušali su da obnove ono za šta, verovatno, veruju da je bilo njihovo herojsko doba, agresivni govor, pretnje i proročanske slutnje o kažnjavanju izdajica do sedmog kolena.

Ugledni sociolog, komentator društvenih zbivanja, vraća se temi koja ga je izbacila u javnost, „misionarskoj inteligenciji” ne želeći da prizna da je reč o „marginalizovanoj inteligenciji” i da se društveni poredak odmakao od starih vremena. Kao da je pao u zamku u kojoj su, jednim delom, i oni koje kritikuje i koji gube socijalni i politički značaj srazmerno upornosti s kojom tvrde da se ovde u poslednjih osam godina ništa nije promenilo.

I Radovanu Karadžiću se činilo da je uhvatio „boga za bradu” kad je sklapao pakt o nenapadanju s globalnom svetskom silom. To mu sigurno izgleda kao vrhunac njegove karijere, svedočanstvo o moći, oproštajnica koju je dobio od novog svetskog boga, pa mu se sada čini da je to ključ kojim se dešifrujumutna vremena i njegova uloga u tim vremenima.

Poneki put taj oblik racionalizacije sopstvenih frustracija ili nemogućnosti da se prihvati novi splet okolnosti i na njega adekvatno odgovori, dovodi do apsurda. Sećam se susreta s predstavnicima srpske emigracije u Sidneju, u Australiji, negde s početka 2000. godine, kada se u Srbiji lomilo pitanje suštinske demokratizacije društva i bio sam zapanjen činjenicom da ugledni i dobro obrazovani ljudi svaku stvarnost tumače preko frontovskih linija Tito – kralj i Draža – Pavelić.

Oni su, barem, dovoljno daleko da ne bi bili ni svesni arhaičnosti sopstvenih pogleda, ali oni koji se ovde bude svako jutro u novom svetu sa starim manama, ukoliko misle da budu efikasni morali bi da traže i nove odgovore na nove izazove, jer gotovo je poništena svaka vrednost starih dogovora, bilo društvenih bilo ličnih, kao u slučaju Holbruk – Karadžić.

Dobra, stara vremena uspona, slave ili moći ne vrede više ni pišljiva boba.

To je prokletstvo modernog doba – slava i moć moraju se sticati svakog dana iznova.