Teško je predvideti nas balkance. Veoma teško.

Sva ta silna finansijska sredstva, mere i obećanja kojima nam, izgleda, bez ikakvog našeg interesovanja (i želje) pomažu, otkrivajući neslućene mogućnosti razvijenog sveta, su izgleda potrošene uzalud. Neće balkanac da sluša i veruje pa to ti je. Kao da im je promaklo da vekovima ne verujemo svojim precima, rodbini, rodnoj grudi a boga mi ni sebi samima. Ne razumem zašto su  rešili da nas ničim izazvano  transformišu iz domaćeg teglećeg i tvrdoglavog goveda, u nekakvog europskog gluvonemog i kratkovidog  vola, i dokle ćemo baš mi biti najpogodniji za eksperimente?

Neko je „tamo gore“ bio uveren da ćemo po starom dobrom običaju pasti u panični strah, kupovati i po nekoliko vakcina za štek – onako da se nađe, slično histeričnoj kupovini zejtina, masti ili brašna čim neko na RTS-u, kao slučajno pomene krizu, nestašicu ili, dalekobilo rat. Džaba im i nada da će se pojaviti i „nakupci“ koji će prepordavati i usitnjavati tržište spašavajući nas od nastupajućeg sveopštog pomora kad narod neće pa neće.

Neko je kupio toliko toga, bez ikakve zaštitne klauzule po pitanju mogućih otežavajućih okolnosti u samom ugovoru, kao da je nabavka rađena za neku omanju prodavnicu a distributeri, nisu ni jednom izašli sa preciznim i uverljivim objašnjenjem o načinu vakcinisanja sa kontraindikacijama. Ne treba pominjati naravno ni da je obavezna i revakcinacija, i da vakcina ima svoj rok trajanja, a sam nastup u medijima je katastrofalno loše odrađen. Smešni plakati sa zavrnutim rukavom osoba kiselog izraza lica su više ličili na nešto drugo od zamišljenog.

U samom početku je „obaveza“ vakcinisanja prezentovana kao star kulture i kućnog vaspitanja. Nepotrebno je bilo diskutovati, jer se naravno drugačijem razmišljanju nije bilo mesta na pragu kandidature za za članstvo u EU. Kada je postalo vidljivo da se lepim neče postići željeni rezultat, krenule su opomene, prozivke i u talase podeljen nalet pandemije a pošto ni to nije bitnije popravilo interesovanje počeli su javno da se vakcinišu ministri, polsanici i ostale javne ličnosti.

Vakcinisali smo se i vakcinišemo godinama-zar ne?- stizali su komentari iz ministarstva. Da to nije bilo tako šta bi bilo sa našom decom i starim licima kroz sav taj period.
Svakako da je tačno i da zdravlje građana treba zaštiti ali pokušavam da se setim kada je vođena kampanja kojom su bili predviđeni i slobodni dani za one koji se vakcinišu. Čemo sve tu? Izgleda da će taj obavezni vid  zdravstvene zaštite koštati građane kao i proces uništavanja neupotrebljenih doza iako oni koji se vakcinicaše ne dobiše obaveznu drugu vakcinu.

Meni ništa nije jasno, a vama?