Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo sa predumisljajem.

Sudija:
– Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?

Optuženik:
– Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.

Sudija:
– To ne smatram olakšavajucom okolnošću.

Optuženik:
– Pa, dobro, cenjeni sude… da ispričam kako je bilo. Živeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica sa dvoje dece. Bilo je stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao. Da, reče žena…. to su Pirineji.
– Mislila si Pigmeji?
– Ne pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.
– To je pigment.
– Ne… pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali.
– Pobogu ženo, to je bio pergament.
– Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
– Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine. Ubrzo dode žena sa knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i poče čitati deo nekog teksta. Dušo, gledaj:
– Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica od makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
– Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV, a to znači da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
– Ne, reče ona, La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, La Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala extra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.
– Mislis na lektora?
– Ne, lektor je jedan grčki heroj.
– To je bio Hektor i bio je Trojanac.
– Ne, hektor je mera za površinu.
– Mera za površinu je hektar.
– Ne, hektar je božansko piće.
– Zeno, nektar je božansko piće.
– Nije, to je reka u Nemačkoj.
– Reka u južnoj Nemačkoj se zove Neckar.
– Ne znas ti to, još kao mala sam pevala sa drugaricom duo o reci Nektar.
– U duetu, tako si valjda htela reći.
– Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo.
– Poštovani sude, tada sam uzeo čekic i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.

Sudija:

Optuženi se oslobadja… ja bih joj presudio jos kod Hektora.