„Maznuto“ sa Alo BRE

E, da ne beše vrapčeta, belosvetski mediji bi i dalje mrčili sa nedeljnim ispiranjem mozgova. Vikend-ratnici bi žvakali sve to ispred svojih malih prijemnika, gledali sportske perverzije, a žene urlale na muževe, da stišaju TV…

Ono malo medijskih agencija koje su se zatekle budne u Teheranu, kao i novotalasna tviterska družba u Iranu, radila je punom parom. Posle nekoliko sati, zahvaljujuci dotičnima, priključio se i ostatak sveta. Sve se desilo brzo, a zatim pretvorilo u globalni eho. Da ne beše twitka, svet bi danas izgledao drugačije…

Ova, do juče mala senzacija za lokalno i globalno druženje, polako postade pretnja diktatorskim režimima, tajnim službama, a dovodi u sumnju i samu budućnost žurnalizma, kao i medijskog monopola koje drže raznorazni tajkuni. O pretnji globalnim monopolistima u industriji kablova i ostalih žički, možda drugom prilikom. Red je i njima neko da navuče roletne na prozore.

Stidljivo vrapče se polako transformiše u neustrašivu orlušinu globalne realnosti. Kao sto se i internet svojevremeno “oteo kontroli”, (većna stanovnika planete nije prepoznala potencijal koji ima), tako i twitter pomera granice virtuelnog potencijala. Ovog puta je virtuelnost u žešćoj vezi sa realnošću.

Kompletan tekst >>