Tviter koristim nešto više od četiri godine. Početkom 2009 -te „nisam imao pojma“, mada ni sada nisam maher, pa

sam eksperimentisao i pravio svakojake „gluposti“. Samo zamisliti mogu, šta su sve mislili oni koji su to vreme imali po hiljadu- dve pratioca, i pristojan staž na mreži, znali sve o tviteru, koristili ga u poslu i životu, ugledavši me na TL kako se, sudaram sam sa sobom, prevrćem svoja saopštenja koja su bila interesantna samo meni, lupetam i pravim se da kapiram, a u stvari …

Neki su se čak i ljutili jer sam se obraćao sa RT ispred imena, pominjao ih bez ikakve potrebe i razloga, a za fejvove nisam ni znao. O #hashtag sam znao koliko i o nuklearnoj fizici, ali, jebi ga, i pored svega – nisam odustajao. Smejao sam se, onako „u sebi“ ljudima koji su krizirali kad bi mreža „pala“ na par sati – a sada, sada sam isti, … šta isti, još gori.

Tviter mi se uvukao pod kožu i u osnovi svega što radim je komunikacija koja počinje uglavnom na vremenskoj liniji …

Elem, u to vreme TL je bio pun uglavnom poznatih nikova, ili

bar avatara, i nekako smo se lakše prepoznavali. Zastupljenost mreže u to vreme nije bila preterana i još uvek je FB bio na prvom mestu, pa smo imali neku neobašnjivu prijatnost, lakoću i opušten odnos. Nikome nije padalo na pamet da pomene, uticaj, moć, ugled, klasifikuje nas po raznim kriterijumima, iako je i tada bilo naduvanih samoživih i umišljenih veličina koje su se vremenom samo po sebi i izduvale … Zašto?

Mnogo je tekstova o korišćenju, pravilima, uspešnom tvitovanju, sa jasnim preporukama i uputstvima, ali praksa i nekoliko godina stalnog prisustva su, uz otvorenu komunikaciju sa svima podjednako, i u granicama zdravog razuma, jedina prava škola tvitera i njegove ispravne primene.

Nedavno su se pojavili i ti moćni, poznati, uticajni, sposobni i jasno postavili granice i počeli sa uništavanjem svega što je tviter činilo prijatnim. Kako inače objasniti gomilu „zvezda“ koje imaju na desetine hiljada pratilaca sa kojima ne komuniciraju. Čemu im oni služe? Šta taj broj pokazuje? Kako shvatiti prisustvo na mreži koja služi komuniciranju a koju koriste isključivo za ličnu promociju. Naravno postoje korporativni nalozi, oni koji se bave isključivo kompanijama, nalozi marketing-agencija i to je ok, ali ovo ne razumem: „Izađeš“ na mrežu gde si samo ime, pomešaš se sa svetom, pišeš a nikada nikome ne odgovoriš na pitanje, RT,

a o DM i da ne govorimo. Kakvu etiketu prišiti mega-giga poznatim i uticajnim likovima, koji nikada nikoga nisu udostojili zrnom svoje „pameti“, znanja, ili bar pristojnom komunikacijom – ničim.

„Zapišavanje“ svoje teritorija i uskog kruga onih koji „razumeju“ za razliku od onih drugih koji vas „kao“ ne shvataju, i nisu dorasli loži sa skupim ulaznicama, je najzastupljenija formula koja „ne drži vodu“. Ponekad iz te visoke lože mesecima ništa pametno ne ugleda svetlost TL-a, pa se pitam proveravate li uopšte ko vas prati, koga pratite i da li sa svim tim ljudima komunicirate, jer smisao tvitera je čini mi se komunikacija u oba pravca. Postojanjem na tviteru niste postigli ništa, kao ni velikim brojem follower-a, ukoliko ne komunicirate sa njima a takvih naloga je mnogo …. previše.

Nastaviću se 🙂

wedding dresses online,christian louboutin sale,ralph lauren italia,louis vuitton uk,michael kors bags