U Boru je 11.12.2008. u Sali Bioskopa „Zvezda“ održan koncert Akija Rahimovskog. Legednu rokenrola su pratili Gordana Vidaković, Nevena Reljin i  Emil Saks.

Aki Rahimovski:
Ideja ovog projekta je da se svi kulturni centri koji su nekad bili hramovi kulture  pokrenu i u celoj Srbiji ali i u Makedoniji, gde se turneja i završava. Želimo da ponovo vratimo dušu svim kulturnim i kreativnim dešavanjima kojih se sa setom sećamo. Na kraju krajeva cela ova priča i jeste pokrenuta upravo iz tih kulturnim hramova još davnih šezdesetih godina. Svi ovi hramovi kulture su sada zapušpteni i fizički ali i programski . Dakle ovaj moj program je u stvari jedna priča o tim zlatnim vremenima, ne samo Parnog valjka, nego i svih ljudi koji su na neki način izgradili stubove rokenrola, krenuvši od Indexa, preko Bijelog dugmeta, preko Čorbe,  Bajage, Prljavog kazališta, Ambasadora, odnosno  cela ta jedna generacija  ljudi koji su na neki način pokrenuli rokenrol.
Priča se da sada u suštini rokenrola uopšte više nema, i da nema tog tipa publike i da je to sve nekako poljuljano. Ali verujte mi, mi smo već dobrih 50 dana na turneji, prošli smo i Srbiju i Crnu Goru, i stvarno sam oduševljen  sa prijemom publike i posetom. Ono što me najviše veseli je to da puno, puno mlađe generacije zna sve ove pesme. Ne samo Parnog Valjka nego celog tog programa koji ja izvodim. To sve govori da rokenrol ipak živi. Posebno me veseli što radimo, da se neko ne uvredi, manja mesta, i pored toga što se obično svi veliki koncerti dešavaju u velikim gradovima. Raduje me to što je ovaj moj pionirski poduhvat  prihvacen, da ponovo oživimo tu scenu i kulturne domove,  i zašto ne bi došli u Bor? Zašto da ljudi iz Bora idu u Beograd ili neki veći grad? I zašto da ne oživimo ponovo tradiciju da ljudi lepo dođu, sednu, odgledaju film, predstavu ili koncert i uživaju.
U ovoj varijanti, materijalna dobit je u drugom planu i ovo je moja želja obnovimo sve ovo o čemu sam pričao. S druge strane sa tom generacijom koja je rasla i sa Valjkom i sa svima ostalima, je definitivno samo jedan iskreni pristup  jer kada bi gledali materijalnu stranu, sigurne ne bi išli na ove male dvorane i male gradove gde znamo da se teško živi. Bitno je samo da pokrijemo troškove ekipe koja ide sa nama. I jednostavno želimo ljudima da dočaramo to vreme  i da ponovo oživimo neke svoje i ideale  i da mladju publiku upoznamo sa tim pesmama. To me posebmo veseli da malada publika i zna i peva sve ove stare pesme.
Ja inače privatno slušam muziku svoje generacije, od Bitlsa, preko Pink Flojda, Stonsa, ali inace kod mene stalno svira radio i u kolima i u kući. Tako se upoznajem i sa nekim novim bendovima kao što je na primer „Negativ“. Vidim da „Yu grupa“ još uvek radi, što me posebno raduje. Jako me  veseli da Rokenrol ipak  još uvek postoji  na ovim prostorima. To je, bar po meni, budućnost muzike  i kad jednom taj kvalitet ispliva na površinu  onda će ova „žabokrecina“ definitivno nestati.

Pripremila ekipa: Bor-grad INFO