Nataša Bijelić, Vecernje novosti

USMENO izjašnjavanje veštaka balističara iz Instituta FBI o načinu na koji su stradali gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović bacilo je novo svetlo na ovaj slučaj, koji ni posle skoro četiri godine nije u potpunosti razjašnjen.
Posle onoga što je pre dva dana video-linkom saopštio Stiv Kasper, dileme za porodice nesrećnih mladića i njihove punomoćnike nema – Jakovljevića i Milovanovića je ubila treća osoba, pošto nema tragova koji bi ukazali da je bilo koji od njih dvojice izvršio samoubistvo.
Američki stručnjak je, prema onome što je kazao Vladan Batić, zastupnik porodica nastradalih gardista, pošto je ovaj deo postupka zatvoren za javnost, istakao da su i Jakovljević i Milovanović zadobili rane sa udaljenosti od nešto više od tri metra i da je balističar isključio mogućnost da je Jakovljević izvršio samoubistvo, kako je navedeno u nalazu vojne komisije.
Veštaci iz FBI su pismeni nalaz poslali u oktobru prošle godine, s tim što je naglašeno da oni ne daju mišljenje, već samo saopštavaju podatke o pravcu i daljini sa koje su smrtonosni hici ispaljeni. Izveštaj laboratorije u Kvantiku sadrži samo balističko veštačenje, bez sudsko-medicinskog.
U izveštaju se navodi da je “nekoliko komada odeće dvojice vojnika poslato na analizu ostataka baruta da bi se utvrdila razdaljina sa koje su ispaljeni meci, a navodi se i da je pregledana samo uniforma.
Prema nalazu, na maskirnoj jakni Milovanovića analizirano je 13 rupa, ali je za svega tri utvrđeno da je maksimalna razdaljina sa koje je pucano iznosila 3,35 metara. Na jakni nije pronađena nijedna rupa koja bi ukazivala na metak ispaljen iz cevi prislonjene na odeću ili iz neposredne blizine.
Na jakni Jakovljevića analizirano je šest rupa. Za tri je utvrđeno da su nastale od hitaca koji su ispaljeni sa maksimalne udaljenosti 3,35 metara. Analiza rupa na pantalonama pokazala je istu udaljenost, ali je za rupu na opasaču utvrđeno da je nastala iz neposrednog prislona.
Sada je na potezu tužilaštvo, koje i predložilo da se veštak iz FBI sasluša neposredno. Trenutno, postupak je u fazi pretkrivičnog postupka, koji se vodi u slučajevima kad je učinilac krivičnog dela nepoznat.
Da li će nalazi Amerikanaca usloviti da tužilaštvo, eventualno pokrene postupak protiv konkretnih osoba ili će slučaj biti zaključen, ostaje da se vidi.

BOŽO PRELEVIĆ:

TRAŽITI POČINIOCA
POTPUNO je očekivano ono što je rekao veštak-balističar FBI, on u stvari ništa drugo nije ni imao da kaže, sem onoga što su u pismenom nalazu dostavili Okružnom sudu u Beogradu – izjavio je juče za “Novosti” Božo Prelević, koji je svojevremeno bio na čelu nezavisne komisije, koja je ustanovila da su gardisti ubijeni.
Prema Prelevićevim rečima postavljaju se dva pitanja:
– Kao prvo, zašto ni posle tri i po godine niko ne traži počinioca. Tužilaštvo je to odavno trebalo da uradi. A kao drugo, šta sa veštacima koji su veštačili suprotno pravilima struke. To je veoma važno, jer se sve vrti oko rada veštaka.
Nezavisna komisija, podseća Prelević, bila je sastavljena od tri veštaka sa Medicinskog fakulteta, dva balističara, jednog stručnjaka za tragove, psihologa i psihijatra. Nadalje, članovi su bili iz MUP, BIA, Generalštaba, ministarstva odbrane, ministarstva pravde.
Svi nalazi su prezentovani na Visokom savetu odbrane, koji je konstatovao da je posao obavljen stručno, da prihvata nalaze do kojih je došla ova komisija, a presudna odluka je da se slučaj poveri civilnom, a ne vojnom tužilaštvu.
Istražni sudija Vuk Tufegdžić je angažovao dvojicu veštaka sa VMA koji se nikada nisu izjasnili da li je u pitanju ubistvo, pa onda samoubistvo, ili samo ubistvo – nastavlja Prelević. – Pored toga, bili su angažovani i veštaci iz GSUP Beograd, koji nisu na spisku sudskih veštaka.

PORODICA DRAGANA JAKOVLJEVIĆA:
USKORO IME UBICE
UVEK smo govorili da će doći dan kada će istina izaći na videlo, ali nam niko nije verovao. I sad smo ubeđeni da će se ubrzo otkriti i pravo ime ubice iz kasarne na Topčideru. Ovako govore Janko i Rosa Jakovljević, roditelji gardiste Dragana Jakovljevića (21) iz Bele Reke kod Šapca, posle izveštaja iz Vašingtona, koji je potvrdio sva njihova uverenja.
– Mada je to bilo jasno i nama i čitavoj javnosti, 26 meseci trebalo je da se slučaj razreši. Izveštaji su stajali u Vašingtonu. Kao da je namerno odugovlačeno, iz Srbije nije poslata Draganova i Draženova oprema na vreme. Vojni istražni organi na svaki način pokušavali su da osujete istragu i dodatno je zakomplikuju da bi odužili postupak – ističe Janko Jakovljević.
Jakovljevići kažu da im svest nikako nije dozvoljavala da poveruju u samoubistvo i ubistvo, niti da su mladići uopšte mogli da pucaju jedan u drugog. Janko se seća da mu je sin više puta rekao da ga ne zapitkuje kuda ide i šta radi, jer je i sam bio vojnik, pa zna kakva je situacija. Nesrećni otac ni sanjao nije, da je sin od njega možda skrivao neku “tešku” tajnu.
– Na moje insistiranje, jednom mi je samo rekao: “Pa, šta da ti kažem, čuvam neke ludake. I nemoj više da pitaš“ – priča Janko. – Poslednji put čuli smo se u utorak uveče, kada sam ga nazvao na “mobilni”. Rekao je da je dobro što sam zvao, jer mora da ide na stražu. Kući je trebalo da dođe u petak uveče, ali je sutradan ubijen.
Poslati su na stražu u sredu u devet časova, a ubijeni 15 minuta kasnije.
– Već po ranama moga sina video sam da priča vojnih istražnih organa ne odgovara istini. Draganu su ispaljena tri projektila u predelu stomaka. Treći, koji je prošao kroz opasač, našima je bio nejasan, ali je FBI sada potvrdio da je ovaj metak praktično bio “overavajući” – naglašava Janko.
Jakovljević veruje da će se ubrzo saznati i ime ubice. Sudeći po blizini sa koje je pucano na gardiste, verovatno je da su tu osobu poznavali. Postoje sumnje da ih je likvidirao neko ko je već boravio u kasarni na Topčideru, čim su mu momci dozvolili da im tako lako priđe na udaljenost od svega tri metra.
– Izveštaj naših eksperata sudske medicine potpuno se poklapa sa FBI. Ovo znači da su naši stručnjaci bili potcenjeni od vojnih istražnih organa. Tadašnji istražni sudija Vuk Tufegdžić, izjavljivao je da je Dragan bio vojnik druge kategorije. Tužili smo ga i dokazali na sudu da nije bio u pravu. Isti istražni sudija bio je prisutan i prilikom ekshumacije u Beloj Reci. On lično, i vojni istražni organi, bili su ubeđeni da nećemo dozvoliti ekshumaciju, jer bi im tako bilo lakše da zapečate slučaj – kaže Janko Jakovljević.

LAŽNA VIDEO-KASETA
POSLE sahrane i ekshumacije tela nesrećnog gardiste, porodica Jakovljević preživela je još jednu dramu. Grupa iznuđivača iz Kovina tražila je 2.000 evra za kasetu sa snimkom na kojoj je, navodno, zabeležena ova tragedija u Topčideru. Pretili su da će ubiti Janka Jakovljevića, ukoliko ih prijavi policiji. Međutim, pripadnici Policijske uprave u Šapcu, brzo su ih pohapsili, a umesto video-materijala iz vojnog objekta, na mestu dogovorenom za primopredaju, iznuđivači su ostavili kasetu sa porno-sadržajem.

PORODICA I BRAT GARDISTE DRAŽENA MILOVANOVIĆA:
ISTINU NA VIDELO
NIKADA nisam ni pomislio da se Dražen ubio. Sada, kada je to potvrdio i američki veštak FBI, svi u porodici smo i sigurni da su, dva nevina momka stradala od tuđe ruke. Brata mi je ubio neko treći i taj, kao i oni koji su krili istinu, moraće da odgovaraju – kaže za “Novosti” Milomir Milovanović, brat stradalog gardiste Dražena Milovanovića (21).
Tri i po godine otkako je Dražen ubijen zajedno sa Draganom Jakovljevićem, dok su čuvali vojni podzemni objekat “Karaš“, u porodici vladaju neverica i očaj.
Milomir kaže da su on i roditelji, od početka znali da se Dražen nikako nije mogao ubiti, niti nekog ubiti:
– Moj brat se nikada u životu, ni sa kim nije posvađao niti potukao. Bio je omiljen među drugovima, kako u Paraćinu, tako i u Vojsci, najviše zbog svoje duhovitosti.
Kada su čuli šta se dogodilo Draženu, brat i otac otišli su u Beograd. Već na prvom susretu sa mestom gde je stradao, nastale su sumnje.
– Rečeno nam je da se ubio, što je nemoguće, kako zbog njegove prirode, tako i zbog ustrelnih rana. Pomenuli su i da je ispalio čitav šaržer uvis, a nijedna grančica, niti list na mestu gde mi je brat ubijen, nije bila nimalo oštećena – kaže Milomir. – Najstrašnije je što mi je brat upucan u 9.10, a hitna pomoć je pozvana tek posle 20 minuta. Dražen je bio živ, svestan, i rekao je, kada su ga pitali ko je pucao, da je to učinjeno “iznutra”. Na VMA je prebačen posle više od pola sata, operisan, i iz kičme mu je izvađeno zrno koje je “nestalo”.
Milomir Milovanović kaže da se on i njegova porodica nadaju da će sad, posle nalaza veštaka FBI, tužilaštvo i istražni organi, preduzeti sve potrebne radnje, pronaći Draženovog ubicu i privesti ga pravdi.
– Ne želimo nikome da se svetimo. Ali, krivci moraju da odgovaraju. Ne mislimo da je istražni sudija Vuk Tufegdžić nešto zloupotrebio ili sakrio, nego samo da je loše radio svoj posao – kaže Milovanović.

KAFA OD TUGE
U DNEVNOJ sobi Milovanovića u Tekiji, kod Paraćina, u jednom uglu, stoji omanji stočić i na njemu: šoljica sa kafom, šećer, bombone, dve flaše piva, piksla sa cigaretom.
– Majka je od tuge toliko onemoćala da ne može svakog dana da ide na grob. Zato, svakog jutra, skuva za sebe i svog miljenika kafu, zapali cigaretu i stavi na stočić. Da se naš Dražen posluži…