Izvor: Alo BRE
Dok kuckam redove, u Beogradu vec frka; milion policajaca, tajnih i netajnih sluzbi, dousnika, kriminalaca i nakezenih politicara pici po ulicama, ima tremu ili ponavlja u sebi mantru o svevisnjem. Popovi se nakindjurili, poltroni uskopiscili, a decurlija jos uvek place, jer mora u obdaniste…
Koliko se ljudska angazovanost svodi na paranoju u vezi turneje tatka na demokratiju & globalnu slobodu, da mora toliko ljudi da bude angazovano, isfrustirano, a boga mi i para spickano. Nasih para, naravno.
Da mi je par sekundi pa da mogu da zavirim u lobanje “nasim” koalicionim dzilkosima kojima se tresu neoprane gace (dizajnerske; osim Krkobabicevih) da se tatku ne desi kojekakva glupost (nije brate lepo ni domacinski, a?), a isto tako bi zavirio i u tatkovu nasmejanu tintaru, kojoj ni malo nije prijatno da seta (vozi se) blindiran i usran od mogucih represalija. Hrabrost ili rizik posla, ‘bem li ga.
Nije svejedno kada ”utrcis” u zemlju ciji si narod prvo osudio, pa posle zaboravio jedno desetak godina…E, da, u medjuvremenu si i malo bacao bombice, a i podrzavao neku gerilu. Nije brate nikom lako. Meni sve ovo izgleda kao parada bizgova sa karijerom uvlacenja u bulju, pa mi samo (onako) dodje da se smeskam i cekam neku pizdariju. Cisto kao laik za protokole, a clan sarkasticne manjine kojima se smucila politicarsko izivljavanje masama.
Nije mi do krvoprolica ili slicnih holivudskih spektakala, daleko bilo. Zivi, i pusti bre da zive. Cak i skotovima ne zelim smrt, ali potajno prizeljkujem neku sitnu, laznu uzbunu, koja bi digla na noge ceo svet. Onako trapavo i komicno. Bar kao pandan ozbiljnosti situacije koji mnogi zaista shvataju kao vrhunac protokola. Jebote dolazi tatko u goste!
Recimo:
1. Prolazi kolona zvanica kroz Bg, cuju se sirene, policijska svetla zmigaju, zaslepljuju (poneka i otkazala); 13 miliona motorista, pandura i ostalih chopera, zatim crni SUV, Dzipovi, pa napokon tri Lincolna od po dvajes’ metra, pa opet red manje prikladnih pandurskih marica, evropski prcoljci od auta, pa na kraju Beogradski “slobodni strelci” na motorima i ostali skuteri…Odjednom prasak, rikne poluosovina na visetonskom Linkicu, vozac blindiranog sedmo-tonca skrece naprasno i trsi par bandera (bez Zajecarskih mushkatlica) i zakucava se u obliznju zgradu Iranske ambasade (bez zrtava)…
2. Moze i scenario sa nekom domacicom, kojoj u tom momentu eksplodira ekspres lonac, sa srpskim djakonijama, pa se cuje prasak, prozori iskoce iz slabo gitovanih okvira, i rasprse se po koloni djilkosa. Podrazumevamo da je domacicin prozor nadomak ulice. Dvesta pedeset maskiranih crnokosuljasa razvaljuje vrata suterenske gajbe, i kliza se po eksplozivnom kupusu. Preplasena domacica u soku, dize ruke u vis, i vristi za suvim rebarcima koja polako klize po zidovima. Par mrlja i po cuvenom, polikolornom umjetnickom delu: “Siroce koje place…”. Napolju, kolona prekida razumnu brzinu, i daje se u zbeg. Gas do daske, crvene linije snajperskih nisana “saraju” po zgradama. Panika, buka & plakanje narodne mase (onih kojima je placena dnevnica za izlazak na ulicu, t.jest docek tatka na demokratiju).
3. Delegati iz Sarajeva, muftije i Dodik, krate precicom i presecaju kolonu u Beogradu. Prate ih fortoreporteri, i mudzahedini, cetnici i ostali domobrani. Istrcavaju na bulevar i svi u glas vicu: “Tatko zaboravio si aktericu sa sastanka od juce, bolan! (ili bre), suzavci se sire gumeni meci se odbijaju od bosanskih glavudza, opsta pometnja. Kolona zbunjena, narod vice :”Pozurite! Mozda je ona aktovka sa crvenim dugmecetom, za nuklearni napad na Ruse!”. Otvara se crna limuzina, i iz nje izlazi Zika Obretkovic i pocinje da peva pesmu o Snezani… Dummy limuzina, kolona sa “B’ planom; zavaran trag. Narod kapira da mozda tatko i nije u Beoogradu, a da u Pristini vec mezi burek (sa sirom).
Eh, pusti snovi…