Bilo je „vatre“ ovih dana oko ove, veoma interesantne teme. Budućnost štampanih medija i smerovi razvoja novinarske profesije, zaista jestu i još neko vrme će biti teme koju ne treba zaobilaziti. Pročitali smo dosta čak i žučnih komentara na uticajnim blogovima uz učešće još uticajnijih ličnosti, suprostavljenih stavova, i niz argumenata za i protiv, ali nisam uspeo da nađem, a vi ćete me ispraviti, da je izveden ijedan stabilan i razuman zaključak.
Diskusija je počela posle intervjua u kojem je Denis Vilkoks, profesor komunikacija odgovarao novinarima na niz pitanja po gostovanju na Prvoj međunarodnoj konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću sa temom Kreiranje imidža i upravljanje reputacijom koja je održana od 15. do 17. oktobra u Subotici, PR Srbija, na niz pitanja između kojih je jedno bilo vezano za budućnost štampanih medija.
Istini za volju, neki od učesnika na skupu su doprineli da se o analiziranju budućnosti štampanih medija, novinarstva, poređenju sa blogerima i blog-novinarima mnogi osete prozvanim, pa me je generisana diskusija na ovu temu po blogvima, na trenutke medju nekim učesnicima u diskusiji ličila dijalog dvojice senilnih penzionera na temu Kokoška ili jaje.
Novinar je onaj koji će na preneti, reći, napisati, upozoriti, izveštavati ili istraživati, a novinarstvo je zanat i kako god radio svoj zanat dobrom novinaru čitanost i zastupljenost neće biti uskraćena. Neće biti manje dobar ako ostavi svoj notes ili diktafon i pređe ma lap-top, niti bolji ako raspolaže dobrom i posećenom web lokacijom ili piše na blogu. Novinarstvo se uči ali dobrog novinara ipak nećete naći pored najboljih ocena i teorijskih znanja pre nego odradi barem 5-6 godina prakse i proba ulicu, plotiku, hroniku, reportažu, svakodnevni „teren“ i ne vidi koliko je to kompleksan posao u stvarnosti.
Novinasrtvo je i opasan posao, pa je svaka pomoć dobronamernih članova zajednice, a blogeri su nekako njabliži, korisna ali kad neko odredi sebi ulogu direktora blogosvere i proglasi se Bogom digitalne bidićnosti koja će progutati ili pregaziti novinare, preporučuje i piše pravila onda to nije nimalo smašno ni naivno. Rigorozna kažnjavanja, u bilo kom kontekstu, mere protiv neposlušnika ili onih koji misle i pišu drugačije su ipak deo prošlosti a nama služi na čast što se onima koji ovako misle i govore klanjamo. U pratnji takvih je obavezno gomila onih koji „potpisuju rečeno“ ili „nemaju šta da dodaju ali žele da jave kako sve uredno prate“.
Nisam završio novinarsku školu, nemam diplomu novinara ali bavim se novinarstvom i trudim da to uradim sa svojom ekipom saradnika najbolje što znam. Ne koketiram sa klanovima, uticajnim grupama niti političkim grupacijama, i svi koji imaju šta da kažu na Bor-grad INFO su rekli, kao i na Timočkoj krajini. Nažalost za sada nismo u mogućnosti da radimo samo sa vestima iz naše redakcije ali ih je sve više i više pa kao Info centar prvenstveno za dijasporu koristimo i vesti drugih ispunjavajući sve za takve prilike potrebne normative i pravila. Radio Mish je svim zainteresovanim prenosio sednice Skupštine Opštine Bor celom Svetu u odloženom terminu naravno ko god da je smenjivan ili je smenjivao, i koja god da je bila tema ili dnevni red pre nego je i Radio Bor imao internet stream.
I na kraju, na ovom blogu pišem sve ostalo, a primetićete da tamo i nema mojih tekstova previše, zato ovde kritikujem, analiziram, ponekad previše glamim ali ne vređam, ne omalovažavam drugačije mišljenje, opredeljenje ili bilo šta što je drugačije.
Zaključak
Po mom skromnom mišljenju štampani mediji neće nestati ali će biti strašno redukovani kao neprofitabilni i nepraktični a uskoro će i ekologija reći svoje. To će rezultirati vrhunskim kvalitetom pa će nam trafike biti manje šarene i izbor sužen ali će najolji novinari biti upravo tkao i plaćeni kao i listovi koji se održe.
Blogovi će nastaviti da napreduju, vukući za sobom veliki „Bla-Bla“ cirkus koji im za sad odgovara ali i to će u jednom trenutku početi da se deli i niveliše a ko će na kom nivou biti zavisi od strpljenja onih čtaju, podržavaju i razumeju apsolutno sve.
Blog-novinarstvo će „okupirati“ značajni deo novinarskog „resornog područja“ barem onaj najznačajniji deo koji zahteva brzinu, preciznost i visoku profesionalnost jer će sporo klasično novinasrtvo ipak morati da sklopi koaliciju sa „novim talasom“ na obostranu korist i zadovoljstvo.
Borsky, 20.oktobra 11:33
4 Komentara
Pingback:
20. oktobar 2009. at 14:56Dragan Radović
21. oktobar 2009. at 22:45Zanimljivo je da novinari koji su prošli ili su još i u klasičnim medijima, ali se sasvim udobno osećaju i na webu, uglavnom imaju slično mišljenje o budućnosti svoje profesije.
Možemo mi da pišemo na kamenu, na pergamentu, papiru, možemo da govorimo…ali novinarstvo kao posao, intelektualni zanat, novim tehnologijama samo dobija, nikako ne gubi.
A ponajmanje biva stavljeno pred lomaču kako bi sačekalo da bude gurnuto u vatru.
Sad je vreme uragana, duva, još se mnogo toga ne razaznaje – ali kad se vetar stiša i prašina slegne, ostaće i živeti u ovoj ili onoj „kući“ – informacija napisana rukom profesionalca.
Borsky
22. oktobar 2009. at 09:35To bi zaista bilo logično. Međutim, znaš i sam kako svi sve znaju, i kako se uvek na neke važne pozicije (pa nažalost i u novinarstvu) probiju oni koji možda znaju nešto, ali u pravilu veoma malo o onome što su zaduženi da rade.
Pingback:
28. oktobar 2009. at 20:02