Od one tužne noći ne mogu da se smirim. Počelo je sa grmljavinom i tužno sam odložio pribor za „treću smenu“.

Ipak sam nešto čekao… čekao. i čekao. Nisam dočekao ono što sam hteo. Dočekao sam ono što nisam ni u snu mogao da zamislim. U’vatiše Radovana. Čim sam to video, moj sin Ramadan je (opet) dobio batine, zato što me je sve podsetilo na situaciju mene kada je nestao jedan vredan sat iz kuće.

Šta se desilo? Sat je nestao dok je Mladji sin Fazlija pravio brejk dens parti. Sutradan smo primetili da je sat nestao. Ramadan je „sve znao“ ali je ćutao k’o zaliven sve do skoro, kad sam mu obećao Mercedes sa sve vuferi i neonke. Kako bi me privoleo da ga što pre pazarim, priznao je kako je sve znao i u stvari izručio mi sat. Doduše, malo izbledeo (jer je ipak to bila kopija) i mutav – nije kuckao.

Nisam hteo ni da ga navijam ni da ga lupam da proradi. Valjda će sam od sebe. Sklonio sam ga da samo ja znam gde je a Ramadana sam izlupao, jer nije znao kao čovek ni funjara da bude, nego se prodade za mečku a koju sad baš neću nikad da mu kupim. E tako on u onoj noći grmljavine ponovo dobi batine. Za svaki slučaj.

Da se vratim opet na onu tužnu noć. Grmelo je i dalje i počelo je nebo da plače. Ja sam i dalje čekao. I opet nisam dočekao. Sutradan opet sve isto.
Radovan ne silazi s televizije, Ramadan ‘s moje glave. Dosadan je kao oni naši što trčkaraju po belom svetu i traže pare i na sve pristaju samo da ih dobiju. Ja i dalje čekam evo već drugu noć. Računam juče frka oko Radovana, pa će puste danas. Ma jok. A lepo mi drugar javio da je na B92 Info, (to je onaj specijani kanal samo za privilegovani) 21.07.2008. bilo sučeljavanje – Rankić VS Mirković, i da će oko 5h ujutru (22.07.2008.) biti repriza.

Kažem te noći, bi ono što bi pa ih razumem, al’ zašto sledeće noći to nisu pustili kad sam uporno čekao. Ili je i onaj moj drugar uvatio beogradske fazone pa me zajebava kako bi okrivio Radovana što nema reprize.
Aaaaaaaa, Metuš, kad ti dodjem u taj Beograd ….

Dzafer