Izvor: Politika

„Ovo je vreme u kome je osiromašila srpska sirotinja”, kaže mi Petar Ðuric. „Da! Ali ne samo sirotinja i ne samo srpska. Svetska kriza je uvek vreme bede.”
Ali nece svi ljudi da saucestvuju u toj bedi. Jedni, zato što im se to može, a drugi zato što nisu spremni da se suoce sa istinom stanja, svog, svoga grada, regije, države ili kontinenta. Za njih se u krizno doba moraju otvarati škole siromaštva.

Prva lekcija u toj školi jeste da se moraju uvesti bezmesni dani. Stara pravila o postu podrazumevaju da se sredom i petkom ne jede meso. Ubedeni mesožderi ce to naravno s gnušanjem odbiti.

Druga lekcija je da se svaki siromah plaši da ne postane još siromašniji. Secam se kad sam, u skromno ofucanom i vec ostarelom odelu na sebi, stao pred izloge tekstilnih radnji u Ridžent stritu u Londonu; moj šok je bio žestok. Smislio sam tada da je na taj prizor „siroma’ Raša Popov poceo da se plaši da ne postane siroma’”.

Ali onda se setim Vukove narodne pricice o jednom caru koji se razboleo od neizlecive bolesti. Kažu mu lekari da bi ozdravio samo ako obuce na golo telo košulju srecnog coveka.
Emisari krenu na sve strane i koga god zapitaju „Jesi li srecan?”, on odgovori da nije. Ali u nekoj kolibici nadu jednog, bavi se o sebi i peva. „Jesi li srecan!?” „Jesam!” Oni na njega – „Daj, brže skidaj košulju, da je ponesemo”. A onaj im ne da. „Što ne daš, nesreco?” „Pa ja nemam košulje”.
Tako stvar izgleda na elementarnom nivou. Medutim, u višim razredima škole siromaštva predaje se vec Sartr. A on je rekao da jestrah od oskudiceprateci demon svih ljudi, s tim što je taj strah najjaci u dušama bogataša.

Nas danas zanimaju prevashodno bogataši. Jer mi ne znamo do koje mere su oni svetsku krizu izazvali te za nju odgovaraju, kao što ne znamo do koje mere vladaju svetom i nama, koliko su se docepali poluga vlasti i vladavine. Mi ne znamo da li su takozvani politicari samo kartonske lutke u svetu kao velikom pozorištu lutaka, dok bi iza tih lutaka bili skriveni kolosi koji potežu konce… spremni da razvale citavo pozorište ako ih lutke prestanu slušati. A sredstva za razvaljivanje svetskog pozorišta lutaka postoje vec 65 godina, od Hirošime!

Zato nam je važan taj Sartrov panicni strah bogataša od oskudice. Izvesno je da se oni ne boje zakrpa na kolenima i na turu, kako bi se svaki pravi siroma’ prirodno bojao. Oni se boje da ne ostanu bez milijardi barela nafte. Boje se da im se ne uskrate rudnici retkih metala skrivenih pod pašnjacima ogolelih zemalja. Nece oni ovce koje glodu oskudnu travu onde, vec hoce blaga iz nedara zemlje pod ovcama.
Iz bogataškog straha od oskudice rada se svetski imperijalizam, iz tog istog straha u vremenima krize on bi mogao da se preobrazi u nešto novo, cudovišno i nesluceno.

Pocetna faza bogataškog straha od oskudice odvijace se kao iznenadujuca serija izliva pomamnog luksuziranja. Jer kad se boji da ne postane siroma’ lord odvajkada ispoljava poznatu sklonost ka kicošenju.

Vera Erlih je u našoj siromašnoj zemlji (s tim što je tada ona bila mnogo veca) zapazila sociološki fenomen disimulacije siromaštva! Kad se to prevede, dobija se: panicno pomamno i uporno prikrivanje siromaštva.
Po našim malim mestima šetale su se spodobe u belim odelima pod belim šeširima. Odela su im bivala sve tanja, a oni su nastavljali da se šepure kao bogataši i zahtevali da ih nazivaju „konte”, „gazda Mito”, ili „gospodaru”. Niko nije smeo da im otkrije da su u svom gospodstvu ostali bez kore hleba i da im zakrpe prete.

Primecujem da se tokom ovih devet meseci strašne svetske ekonomske krize (pohodne limuzine presuju za staro gvožde!?!) siromaštvo prikriva na svim nivoima. Oni koje su nekada nazivali kapitalistima, iako su do juce kukali da ce se sirovine za rast industrije iscrpsti, sada presuju pomenute limuzine! Da se ne bi ugrozio tekuci profit, rasipaju se sirovinski resursi! Svetski sport kao izrazita manifestacija luksuza sportske klase udružene sa elitnim slojevima nije u krizi. U krizi je onaj siroma’ ciji je strah od oskudice manji.

Prikrivanje siromaštva je opasno jer može da posluži mlatiparama da proizvedu katastrofu. Siromaštvo se ne sme kriti.

Raša Popov