Šta bi bilo…

Da Hendriks nije umro, da ista sudbina nije zadesila Dženis Džoplin, Džima Morisona, da su Cepelini nastavili da snimaju i posle Bonama… da Bitlsi nisu izgubili pesmu “Rubber Soul”?

Oko ovog naziva albima isplela se čitava legenda: na putu za studio izgubio se tekst pesme. Ostao je samo naslov, što su ovi iskoristili za naziv ploče. Čitave armije “analitičara” su nagađale zašto se album zove tako kako se zove, kad to sa snimljenim pesmama nema nikakve veze. Postojao je, naime, manir da se albumi nazivaju po pesmi za koju se pretpostavljalo da će biti glavni hit. Lepo kao priča, ali samo toliko. Tačnije, bilo je to samo toliko, dok…

Nebojša Ignjatović se još osamdesetih upustio u avanturu tipa “šta bi bilo…” pa snimio neke rane pesme Bitlsa onako kako bi oni to učinili u zrelim godinama.
Rastko Ćirić je devedesetih otišao korak dalje: kada već nisu uspeli Bitsli, oni će uspeti. I šta je bilo logičnije do da u pomoć pozove Nebojšu, uz njega još i Gorana Skrobonju i Miroslava Cvetkovića, alijas Cveleta. Bilo je to doba kada su rokenroleri bili van mode. Turbo-folk u režiji familije s Dedinja harao je, a oni su u studiju pravili svoje pesme Bitlsa posle Bitlsa.

Familija sa Dedinja, pak, sve se više razigravala. Valjda je vrhunac bio 1999. Zar je onda čudno što je i “Rubber Soul projekt” doživeo vrhunac u filmu Dinka Tucakovića, gde u senci bombi što pogađaju Beograd, leti jedan stari “kosmaj” radio aparat. Animiran, naravno, opet po uzoru na četvorku i “Žutu podmornicu”, iz pera koga drugog do Rastka Ćirića.

Eto nama fine zabave!
Ako među čitaocima ovih beležaka ima onih što su se krajem osamdesetih u duelu Ante Marković v.s. Slobodan Milošević opredeljivali za potonjeg pobednika, da li nekad pomisle “Šta bi bilo da tako nije bilo?”

malikuvar@sezampro.yu