Mirjana Bobić-Mojsilović 21.06.2008 / Veöernje novosti
Gospodin Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije u ovom trenutku predstavlja političko iznenađenje sa ozbiljnom težinom – kod njega, u Jagodinu, dolaze strani ambasadori, a on ovih dana objavljuje kako će proevropska vlada biti formirana za nekoliko dana, te Palma i simbolički predstavlja ono drvo pod koje će se, ako misle da prežive „skupiti svi pametni Srbi“, koji nameravaju da ostvare evropsku budućnost. Sadašnjost, međutim, niko ne pominje. To i jeste možda velika tema za razmišljanje – ta naša sklonost da budemo ili u prošlosti ili u budućnosti, a nikada sada i ovde. Ali, to sa Palmom i nema mnogo veze. On je, bar u Jagodini, napravio nešto. Kod njega penzioneri imaju besplatan prevoz, mladi bračni parovi dobijaju posao, a jagodinske bebe su, bez sumnje, najpaženije bebe u Srbiji. O bazenima i zoološkom vrtu da i ne govorimo. Uz sve to, Palma je, pošto su obznanjeni rezultati izbora, iznenadio svoje koalicione partnere izjavom da je za Evropu, te da za njega nema dileme u tom smislu. Biznis i prosperitet, a ne kukumakanje i istorija – upravo tim stavom Palma je na sebe privukao pažnju ne samo domaće političke elite, već i stranih ambasadora.
Sada Palma stoji u očima sveta bolje nego Vuk Jeremić. On, kako se vidi, danas može da okupi više stranih ambasadora na bazenima u Jagodini, nego što može ministar spoljnih poslova u svom kabinetu. I to ne samo zato što je ovde veoma vruće.
To što je svojevremeno zasmejao javnost da ni Betoven ne zna kad je on rođen, i to što su neki, poput Dragoljuba Mićunovića izjavljivali da „nije jasno kako ćemo sa Palmom, a nećemo sa SRS“ , i to što je onomad, bio najvatrenija podrška Željku Ražnatoviću Arkanu, i to što je slovio za ljutitog desničara i klasičnog „srpskog gazdu“, to što je davao vrlo neprijatne izjave o Borisu Tadiću
i njegovima, i to što je bio jedan od nosilaca narodnjačkog projekta – više nije važno.
Onog trenutka kada je, „ničim izazvan“, izjavio da će on u Evropu, stvari su se dramatično promenile. Kao pred čarobnom pećinom, rečenica „JA SAM ZA EVROPU“, sada i ovde postaje magična poput Alibabinog „SEZAME, OTVORI SE“. Palma je i nehoteći otkrio novi ključ za ta čarobna i teška vrata. U političkom šifriranom rečniku – to je dovoljno. Voleti Evropu, sa ili bez pravih argumenata – mada Palma iznenada ima i odlične argumente, predstavlja ključ političkog i svakog drugog uspeha. Ne samo da je odjednom postao važniji od glavne zvezde političke postizborne trgovine – Ivice Dačića, nego je privukao i pažnju sveta.
Voleti Evropu, znači, izgleda, i šansu da Evropa tu ljubav uzvrati. Međutim, izgleda da Evropa nekako više voli one koji je iznenada zavole – one koji su izgledali kao da je nikada ne mogu voleti, nego one koji su je nekritički voleli oduvek. Palma i u toj stvari jeste izuzetak – kad odvede strane ambasadore u Jagodinu, on stvarno i ima šta da im pokaže – malu Evropu koju je sam napravio.
Ljubav sa Arkanom, više niko ne pominje. Pošto Evropa voli kad se neko promeni nabolje. To su, ionako, bili gresi mladosti.
Kad srpski domaćin ostavi srpska istorijska i druga posla, zarad evropskog komšiluka, onda on postaje primer za ugled. Novi čovek, sa novim idejama, oslobođen svoje prošlosti, nema više nijednu dilemu. Možda je slabiji iz oblasti klasične muzike, ali je zato doktor za život. Šifra „Evropa“ ne samo da otvara Palmi mnoga vrata, već ona postaje simboličko brvno za prelazak preko opasnih političkih brzaka.
Država Jagodina ulazi u Evropu. A za ostale tek ćemo da vidimo.
Mirajana o sebi:
Rodjena sam u Beogradu, završila sam Fakultet političkih nauka , odsek novinarstvo. Objavila sam bezbrojnu povorku tekstova u mnogim vodećim ovdašnjim novinama.
Hoću da kažem, rano sam počela svoju profesionalnu novinarsku karijeru – sa devetnaest godina.
Radila sam mnogo i na televiziji, autorske talk-show emisije
Objavila sam do sada osam knjiga: pet romana, dve knjige drama, jednu zbirku kratkih priča.
Roman “Dnevnik srpske domaćice“, objavljen je i u Francuskoj i u Italiji.
Monodrama “Verica medju šljivama“ koju je sa uspehhom igrala Svetlana Bojković i za koju je dobila i Zlatnu kolajnu na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, uvrštena je u Antologiju savremene srpske monodrame.
Drama “Imitacija života“ objavljena je u ediciji “Savremena srpska drama“, sveska 20, u izdanju Udruženja dramskih pisaca Srbije, pozorišta “Moderna garaža“ i Kulturno prosvetne zajednice Beograda.
Jedna priča iz zbirke “Baba, nemoj ništa da me pitaš“ uvrštena je u Antologiju pripovedaka srpskih književnica, koju je sačinio Rajko Lukač.
Drama “Suze su O.K“ koja je sa velikim uspehom igrana u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao knjiga – doživela je čak šest izdanja. Roman ”ONO SVE ŠTO ZNAŠ O MENI” objavljen je oktobra 2006. U Francuskoj u izdanju EDITIONS DE FALLOIS.
Proputovala sam Srbiju uzduž i popreko gostujući sa svojim komadima i knjigama, svuda gde su nas zvali.
Osim što sam sve svoje knjige sama izdala, sama sam ih, majke mi, i napisala.
Pišem kolumne za “Blic“ – petkom, “TV NOVOSTI“ – sredom, “Frankfurtske vesti“ – četvrtkom, i “Sofiu“ – petkom. Trenutno vodim I emosiju POGODI KO DOLAZI NA VEČERU na TV ENTER.
Imam ćerku Milu koja je moja glavna podrška. Imam dve sestre – stariju Gordanu i bliznakinju Zoricu koja je takodje objavila nekoliko knjiga iz oblasti komunikologije i kulturologije.
Imam crnu pudlicu koja se zove Lili.
Volim da kuvam.
Volim da slikam.
”Volim sve što vole mladi.”
Moj novi moto je:“Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan.“
Nameravam da i dalje pišem, slikam, kuvam, slušam dobru muziku, gajim ruže i prijatelje.