Svetski dan knjige – i autorskih prava – koji se prema odluci Uneska obeležava na dan smrti Servantesa, Šekspira i De la Vege, 23. aprila, obeležava se već godinama i u Beogradu. U prestonici će danas biti besplatnih izdanja, javnih čitanja, promocija, izložbi i projekcija, sve u čast knjige. U centralnoj gradskoj biblioteci danas će korisnike ugostiti neki sasvim neobični bibliotekari – Petar Kralj, Rambo Amadeus, Leontina… Posle dve godine većanja, juče je saopšten i konačni izbor deset knjiga koje će predstavljati Srbiju u međunarodnoj ediciji „Sto slovenskih romana“. Konačno, Beograd je domaćin najveće manifestacije posvećene knjizi, oktobarskog Sajma knjiga, a liste godišnje produkcije govore u prilog neverovatno uspešnom poslovanju izdavača i (još manje verovatnom) velikom interesu publike koji ne jenjava. Iz raznovrsnog i zanimljivog programa obeležavanja Svetskog dana knjige (i autorskih prava) ne može se razabrati da se u ovom trenutku, na raznim beogradskim lokacijama, ali i širom Srbije, održava niz „najlonskih“ sajmova, na kojima se knjige prodaju „na crno“. Nema pouzdanih podataka koliko se knjiga u ovom trenutku štampa u nekom „piratskom“ aranžmanu – bez plaćenih autorskih i srodnih prava, a teško je utvrdivo i koliko ozbiljnih izdavača i štampara učestvuje u raznim oblicima nelegalne štampe i distribucije knjiga. Raznorodne državne komisije na republičkom i lokalnom nivou, na osnovu čijih odluka se novcem građana otkupljuju knjige za javne biblioteke, rade pod hipotekom sumnji o korumpiranosti, sukobu interesa i nekompetentnosti. Važeći Zakon o izdavanju publikacija donet je početkom prošle decenije. Za nama su i godine praznih obećanja o osnivanju Centra za knjigu, proglašenju Godine knjige, sistemskom suzbijanju piraterije, većem ulaganju u bibliotečke i arhivske mreže. Obećanja o promociji čitalaštva, posebno među najmlađima, u zemlji koju statistički podaci o funkcionalnoj nepismenosti stanovništva svrstavaju u Treći svet – niko i ne daje. Oslanjamo se na stihiju iracionalnih kupoholičarskih gužvi na sajmovima knjiga, nadarene pisce i uspavane kritičare. Izostanak nove serije obećanja o sređivanju tržišta knjiga u vreme predizborne kampanje, ukazuje da knjiga više nije tako zahvalna politička roba kao u vreme literarnih razrada nacionalističkog preporoda početkom devedesetih. Izgleda da se politički poeni više ne mogu zaraditi uz pomoć knjiga. Postalo je dovoljno mrvicama iz budžeta podvezati poneku rupu i zapuštiti poneka usta – i ispaliti usput par fraza o „svetosti“ knjige. Čitalaca je ionako sve manje. Srećan nam Svetski dan knjige.

DANAS/ Komentar