Vidite i sami , šta da Vam pričam, ovaku zbrku je teško ne primetiti a samim tim i reagovati na nju. Doduše na haos smo se već i navikli pa bi nam sve što je dobro normalno, predvidjeno i kontrolisano nekako došlo kao „tesna cipela“.

Na slici grafika koju sm uradio prošle godine na temu aktuelnih dogadanja na polju uvodjenja demokratskih pormena…

Govorim naravno o odlukama Vlade Republike Srbije, Skupštine i izjavama lidera, zamenika i onih trećih kojima se ni funkcije a ni imena ne sećam. Neću da citiram, ne pada mi na pamet a mislim da je svakom normalnom dovoljno jasno iz samog uvoda o čemu se radi. Evropske integracije, Kosovo, izbori … medjustarnačka nadmudrivanja.

Sve je toliko izmaklo kontroli da se zaista pitam kome odgovara taj već višedecenijski mrak i blokada. Šta se više čeka i ima li to sve ikakvpg smisla, jer imam utisak da čekanju i odlaganju nikad kraja. Večito sačekivanje nekih boljih prilika, situacija ili ljudi koji će ih u delo sprovesti nam se vraća kao bumerang i teško da se možemo na vreme izmaći. Treba za sva vremena pomeriti sve te bolesnike sa javne scene.

Ko je kriv za sve to? Pa nejverovatnije kao i do sada krivaca nema. Narod se ponaša kao stado ovaca dok političari i razbojnici u skupim odelima to sasvim lepo pretaču u svoju korist. I tako dok se uvek novim problemom skreće pažnja “sa mesa na kupus” Srbija tone sve dublje i dublje … Ne znam gde se dedoše sve demokrate i patriote koji onomad zapališe skupštinu i jesu li oni to uradili smo da bi oni nastavili da rade isto što i predhodnici. Naravno da je one zlotvore trebalo oterati ali ne po staroj narodnoj “Sjaše Kurta da uzjaše Murta” nego stvarno da dodje do promena. Reći će neko da je došlo do poboljšanja standarda da su skočile plate i penzije da je sveukupna situacija mnogo povoljnija, i to je tačno ali nije teško naputiti državnu kasu sveopštom prodajom fabrika i državne zemlje. Tu zaista nije teško biti dobar ekonomsita kao ovaj naš koji i kad neko neće da kupi nešto daje čak i na odloženo… sve može.

Da li je zaista sve tako dobro da se ne treba ni za šta više boriti i hoćemo li zaista svi poverovati da smo sve probleme rešili ukoliko potpišemo taj legendarni sporazum o pridruživanju. Hoćemo li i dalje deliti narod uvlačeći ga u trajni knflikt i neslaganje samo zbog političke opredeljenosti i dokle će to trajati. Snaga jednih je direktno vezana za slabost drugih i nema jakih i slabijih a može se reći i da je energija biračkog tela uvek ista i koliko su jedni neubedljivi i mlitavi toliko su oni drugi pametniji, sposobniji ili možda čak i lepši.

Medjutim sve je to sad u drugom planu mene stvarno interesuje, gde je narod?