Juče je održan drugi krug predsedničkih izbora. Pošto sam sebe na vreme uspeo da ubedim da je pripadnost bilo kojoj od stranaka apsolutno nepotrebna čoveku u mojim godinama – u prvom redu iz zdravstvenih razloga, mogao sam iz prikrajka sasvim nepristrasno i opušteno da uživam i posmatram. Zapravo ponosno Vam saopštavam da nikada nigde i nisam bio „drug član“ ali sam tu i tamo ima poneku simpatiju prema kampanjama, programima ili daleko bilo kandidatima. Više ni toga nema- ma kakvi.

Narod je očigledno ozbiljno shvatio oba kandidata jer je zabeležena izlaznost preko 65%, ali nisam baš siguran da su birači znali šta će se desiti a šta ne, posle izbornog procesa. Toga se setih u trenutku kada sam ugledao veselje mladih ispred sedišta Demokratske stranke jer mi nekako trubači, zastave i alkohol uz divljenje po ulicama nikako ne idu uz budućnost i evropske standarde, pogotovo zbog osude takvog ponašanja od strane nekih drugih stranaka. Kritikovati nešto pa prvom prilikom raditi to isto (na svim nivoima) nije pametno, dosledno ali ni mudro – ali ajde …
Dobro znam „… zbog geopolitičkih, strateških ali i civilizacijskih razloga ….zbog budućnosti naše dece …. zbog jake i stabilne Srbije “ sve ja to znam, ali šta će se od danas promeniti ali nabolje? Šta se u stvari može promeniti – ništa, pa čak ni predsednik Srbije a očigledno je da nije radio kako treba. Da jeste ne bi imali danas podeljenu Srbiju baš onda kada treba da imamo jedinstvo.

Mislim da nam osim simptoma političkog sazrevanja treba mnogo mnogo više …