Opricah danas za vreme rucka celu pricu o ovim snimcima, pa svratih da je zabelezim i ovde. Pored toga sto su me snimci vratili u neko srecno vreme koga se sa nostaligijom secam, potakli su potrebu da uporedim to vreme i generaciju ljudi sa generacijom njhove dece koja sada imaju priblizno toliko godina i zive u nekom drugacijem svetu.
Gledajuci ove mlade ljude, shvatam da Evropa i svet o kojoj mnogi mladi Srbi sada nedefinisano mastaju, nikada nije bila bliza nego u tom trenutku. Ovo se moze zakljuciti naprimer iz kvaliteta nacina kako su akteri obuceni, i recimo po izgledu javnih prostora. Ulice i javni prostori su cisti, deluju moderno, bez automobila parkiranih na trotoarima i stnadova i kartonskih kutija na svakom cosku. Akteri su obuceni u moram primetiti vrlo lepo, sa ukusom u kvalitetnu garderobu primerenu svojim godinam cije se replike sada placaju skupim parama i nose prave kozne cipele – a nisu deca nikakvih bogatasa, vec socijaliskih sluzbenika. Hocu da kazem, da poredeci snimke mladih Britanaca i Srba iz tog vremena – ne primecujem nikakvu razliku.
Interesatno je uporediti i ponasenje devojaka i nacina na koji su odevene. Sve se pomalo stide kamere, prosto kao da misle da ce ih tata videti na snimku. Nekako su lepe i zenstvene. Ni jedna nema iscupane obrve i ne igra uvijajuci se ispred kamere pokusavajuci da imitira raznorazne idole sa televizije kao sto to sada rade devojke kada se snimaju i slikaju. Ni jedna nije u zagrljaju momka i ne cmace se, a sigurno je da su im i momci bili prisutni. Snima se – to se ne radi na snimku.
Trece ,sto je vise nego uocljivo, je da ne moze da se primeti niko sa viskom kila. Svi su zgoljavi kao sto prilici mladim ljudima. Neko doduse ima malo vecu ili manju glavu, ali niko ni grama sala. Imam utisak kada bi to odeljenje uporedili sa bilo kojim odeljenjem u nekoj od danasnjih skola dosli bi do porazavjuceg zakljucka da su danasnji srednjoskolci skoro pa duplo tezi od generacije svojih roditelja.
Imam samo jednu primedbu na montazu muzike koja je inace fantastican izbor. U snimku sa doceka nove godine, onog trenutka kada Buda zamase glavom muzika se ne uklapa za otprilike jednu sekundu. Mislim da je ta sinhronizacija prosto esencijalana da bi se postigao fantastican efekat.
Ono sto je ostavilo najaci utisak na mene s’ obzirom da dobro pamtim tu generaciju su reci iz pesme koje su prosto epilog snimaka: “ jer znam da plavo more za mornare nece znaciti spas“ i reci iz jedne druge pesme koje kazu „svi smo mi gospodari sveta, negde sa dvadeset i sest“
Moram da kazem da mi je izuzetno zao sto na forumu niko od clanova nije u snimku nista video, nema komentara ili prosto nije zainteresovan. Ovo nisu snimci o ljudima koje poznajemo ili ne poznajemo.
Ovo su snimci o jednom vremenu, koje moze lepo da se sagleda gledajuci izmedju redova.
Mish, jos jednom blagodarim. Bilo je pravo zadovoljstvo.

Znas sta mish? Sama cinjenica da si nekoga na drugom kraju sveta toliko takao ovim snimkom da sve vreme razmislja o njemu i da je nasao potrebu da ga analizira i prica o njemu nekom trecem – je dovoljna pohvala sama po sebi. Nije ni to za svakog.