Ja nisam političar, … ne mogu ja to – nemam „toliko“ škole. Nisam ni psihijatar a Bogu hvala nemam nikakve veze sa ikim iz Vlade republike Srbij – daleko bilo …

Poštujem medjunarodno pravo i kajem se zbog svega što sam pomislio o bilo kome ukoliko se to pokazalo kao neistinito i nanelo nekome bilo kakvu štetu. Verovatno sam imao “ i nekih drugih grešnih misli“ ali i to „malo“ me previše opterećuje pa o nečem „snažnijem“ ne mogu da razišljam. Kako li je njemu i šta se u „njemu sad dešava“. Ipak je ljudi on NAŠ – ili nije? Kako li je „onome“ koji ga je prodao  i ko nam ga je poslao ne – znam ali sigurno je njegov miran san zauvek „potrošen“.

Pitam se gledajući ovu fotografiju kolika je uopšte verovatnoća da je ovaj čovek „pobio“ toliko ljudi pa je zbog toga jedan od najtraženijih zločinaca na Planeti.  Šta se to sa nama Srbima desilo i šta mi to radimo? Kako će nas ikada iko ikada više poštovati ili uvažavati kao partnera na bilo kom polju kada je svaki belosvetski probisvet u stanju „da nas same sa sobom zavadi“.

Ne pričam ja o krivici (ako je uopšte ima) ali ne videh da je ikome od optuženih  tamo gore u Hagu išta dokazano. Ne pričam ni o onima koji su „pobednički napustili taj tribunal“ a ubijali su pred kamerama i gomilom svedoka – ne ,  ja pričam o nama … Ko smo mi i imamo li pravo da se ikada više požalimo nad svojom subinom.

Šta ćemo prodati kad nam ne ostane ni jedna fabrika, i kada sve Radovane izrčimo nekome tamo … ne znam, ali verovatno i o tome postoji nekekav sporazum – plan ili strategija …

Dame i gospodo ovo je kraj priče o a simbolu srpstva i četiri slova „S“ …. to više nema nikakvog smisla.

Naravno reći će neko da je zaslužio, da  nije trebalo da se krije ukoliko nije kriv, ali ostaje mi da „verujem“ da to ipak nije „onaj“ Radovan nego Radovan IV – glumac nove kultne predstve koju će svakako uskoro biti postavljena na pozorišne daske i filmsko platno …

Borsky