Prvi na meti NIS, RTB Bor i Jat ervejz

Ruske kompanije najavljuju novi talas ulaganja u srpska preduzeća
Beograd
– Ruske kompanije pokazuju posebno interesovanje za privatizaciju srpske naftne industrije, crne i obojene metalurgije, hemijskih kapaciteta, kao i agroindustrijskog kompleksa. Za NIS je zainteresovana kompanija Gasprom, a za Jat ervejz Aeroflot. Tendersku dokumentaciju za privatizaciju RTB Bor otkupile su firma Strajkfors čiji je vlasnik Oleg Deripaska i ruska firma Solvej, dok je zvaničnu prijavu za učešće na tenderu za privatizaciju preduzeća Prva petoletka iz Trstenika podnela ruska firma Rosoboroneksport. Prema rečima srpskog ministra rudarstva i energetike Aleksandra Popovića, ruske kompanije su pokazale spremnost da učestvuju na tenderima za nastavak izgradnje Termoelektrane (TE) Kolubara B i bloka tri u TE Nikola Tesla. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić prilikom prošlomesečne posete Rusiji izjavio je da je ruski kapital dobrodošao u Srbiju, i da je to u obostranom interesu dve zemlje, naglasivši tada da “politička i ekonomska saradnja sa Rusijom predstavlja jedan od osnovnih prioriteta spoljne politike Srbije”. Đelić je ranije demantovao tvrdnje da ruske firme imaju prednost u Srbiji “u zamenu” za podršku Rusije pri rešavanju kosovskog problema.

Dividende za političku podršku Srbiji

Moskva – Naglo političko zbližavanje Moskve i Beograda počelo je da donosi dividende Rusiji, i podrška koja se tiče Kosova koštaće Srbiju nekoliko državnih holdinga, piše današnji moskovski dnevnik Gazeta. U perspektivi, pod kontrolu Gasproma može preći Naftna industrija Srbije, Aeroflot pretenduje na kupovinu Jata, a Bazovi element je zainteresovan za kupovinu RTB Bor, piše list. Gazeta podseća da je početku pregovora srpskih vlasti sa ruskim kompanijama prethodilo naglo političko zbližavanje Rusije i Srbije. U junu je premijer Vojislav Koštunica posle ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu ostao u Rusiji kako bi razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom o načinima širenja ekonomske saradnje i ruskog ulaganja u srpsku privredu.

Beta

Kad je reč o dosadašnjem učešću ruskog kapitala u privatizaciji u Srbiji, treba podsetiti da je 2003. godine Luk Oil kupio Beopetrol za 117 miliona evra.
Rusko-kanadski fond Midlend risorsiz je 2003. godine investirao u privredu Srbije oko 30 miliona evra, kupivši kontrolni paket akcija mesne industrije Karneks iz Vrbasa, koju su kasnije preprodali investicionom fondu Ašmor. Fond Midlend resorsiz je kupio i kontrolni paket akcija u preduzeću Gumaplast iz Inđije, hotelsko-ugostiteljko preduzeće Stari grad u Beogradu, Luku “Pančevo”, a zajedno sa firmom Ist point kupili su kontrolni paket akcija Beogradske pekarske industrije. U januaru 2004. godine, rusko -švajcarska kompanija Alpina grup kupila je za 3,3 miliona dolara preduzeće za proizvodnju bakarnih cevi Majdanpek. Engleska firma Salford, koja je registrovana na Gibraltaru i čiji je vlasnik Rus jevrejskog porekla Judžin Džaf, kupila je oko 40 odsto akcija preduzeća Bambi iz Požarevca za 13,5 miliona evra. I preduzeća Putnik i Termoelektro već su preuzeli ruski vlasnici.
Srbija je u prvih osam meseci 2007. godine u trgovanju sa Rusijom ostvarila deficit u iznosu od skoro 1,4 milijarde dolara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS). Kako je agenciji Beta rečeno u PKS, ukupna robna razmena Srbije i Rusije u prvih osam meseci bila je 1,87 milijarde dolara, od čega je uvoz iz Rusije bio 1,62 milijardi dolara, a izvoz iz Srbije 249 miliona dolara. Prema podacima PKS, u 2006. godini ukupna robna razmena između Srbije i Rusije bila je 2,46 milijardi dolara, od čega je uvoz iz Rusije bio 1,87 milijardi dolara, dok je iz Srbije na rusko tržište izvezeno robe u vrednosti 314 miliona dolara. U 2005. godini izvoz Srbije u Rusiju bio je 226 miliona dolara, a uvoz 1,6 milijardi. U ukupnom uvozu iz Rusije najzastupljeniji su energenti i to nafta (43,1 odsto), gas (30,4 odsto), dok je sirovi aluminijum zastupljen sa 5,8 odsto, žice od rafinisanog bakra sa 2,4 odsto, a rude gvožđa i koncentrati 2,1 odsto. Iz Rusije, prema podacima PKS, najviše uvozi Naftna industrija Srbije (NIS), Srbijagas, Lukoil-Beopetrol, Valjaonica aluminijuma Sevojno, Petrobart, Ju es stil Srbija i Fabrika bakarnih cevi iz Majdanpeka. Iz Srbije se na tržište Ruske Federacije najviše izvoze podni prekrivači (11,65 odsto), hartija i kartoni (11,42 odsto), lekovi (10,6 odsto), sveže jabuke (4,5 odsto), kao i posuđe od gvožđa ili čelika (2,3 odsto). Najznačajnije dosadašnje učešće Rusije u privatizaciji u Srbiji od 2000. godine je Lukoilova kupovina beogradskog distributera naftnih derivata Beopetrol za 117 miliona evra krajem 2003. godine.

Beta