Konzervativni komentatori dobili novu priliku za rafalnu paljbu po Obami – zato što se u Tokiju poklonio japanskom caru
Vašington, 17. novembra – Konzervativni komentatori dobili su novu priliku za rafalnu paljbu po predsedniku Baraku Obami – zato što se u Tokiju poklonio japanskom caru Akihitu.
Umesto da to bude shvaćeno kao protokolarni gest, protumačeno je kao neoprostiv gaf, jer, „Amerika se nikome ne klanja”. „Američki predsednik mora da stoji uspravno pred svima, a naročito drugim svetskim liderima.”
Počelo je oštrim komentarima na, gde bi drugde, Foks njuzu, ljutom protivniku američkog predsednika, gde su se ređali ogorčeni komentatori („politički analitičari”, kako bi se to reklo kod nas). „Ne znam zašto je Obama smatrao da je to odgovarajući gest, možda je mislio da će to ostaviti utisak u Japanu, ali to ne priliči američkom predsedniku”, ocenio je na Foksu Vilijem Kristol, urednik konzervativnog „Vikli standarda”. „To je ružno, ne želim to više da vidim”, pridružio mu se u istoj emisiji kolega Bil Benet.
Obama ovim gestom, zajedničko je svim komentarima u živoj debati koja se uglavnom vodi „onlajn”, u usijanoj „blogosferi”, ubrzava gubljenje američkog prestiža ka jedine supersile danas, on se previše izvinjava i previše je snishodljiv, što nikako nije dobro za Ameriku. A kao dokaze da se tako nešto „nikada nije dogodilo”, učesnici debate na sajtovima konzervativnih organizacija prilažu sliku bivšeg potpredsednika Dika Čejnija kako se sa japanskim carem rukuje – uspravno. „Obamaterizam”, ocenio je inače Čejni za sajt „Politiko”, „prijatelji to od nas ne očekuju, a neprijatelji tumače kao slabost.”
Činjenice su međutim drugačije, uzvraća Obamin tabor, i navodi da je Ronald Regan tokom osamdesetih kritikovan zbog naklona kraljici Elizabeti kad su se prvi put sreli. Džordž Buš, Obamin prethodnik, poklonio se saudijskom kralju kad je od njega primao medalju. Klinton je 1994. kritikovan zato što se „skoro poklonio” opet japanskom caru, dok je iz arhiva za ovu priliku izvađena i jedna fotografije iz 1971, na kojoj se Nikson klanja ocu današnjeg japanskog suverena, caru Hirohitu, koji je inače na prestolu bio i kada je 1941. Japan, bez objave rata, bombardovao Perl Harbor.
Poznavaoci protokola napominju, doduše, da je Obama napravio grešku: uz naklon se i rukovao, dok japanski bonton podrazumeva samo naklon, pod tačno definisanim uglom kad je reč o izražavanju respekta caru, ali sa rukama uz telo.
Što se američkog protokola tiče, uputstvo Stejt departmenta iz 2007. diplomatama nalaže da slede tradiciju zemlje u kojoj se nalaze, što uključuje i ljubljenje i rukovanje i klanjanje. Nije, međutim, jasno da li se to odnosi i na šefa države.
Iz Obaminog okruženja je objašnjeno da je predsednik „samo ispoštovao protokol”. Ceo zaplet, međutim, kao da više govori o Americi danas nego o Obami koji, moglo bi se protumačiti, samo ispunjava ono što je najavljivao i u izbornoj kampanji – da će na svetskoj sceni Amerika biti drugačija nego za vreme njegovog prethodnika: manje arogantna, a više respektabilna prema drugima. „Mi treba da pokažemo malo skromnosti u našim stavovima prema drugim zemljama”, potvrdio je to i u ponedeljak, prilikom susreta sa kineskim studentima u Šangaju, posle dolaska u posetu Kini.
Ovaj zaplet je i dokaz da su u Americi prilike izuzetno osetljive i da je podeljena kao nikad, ali i uznemirena zbog prilika u kojima se nalazi: ekonomske krize, velike nezaposlenosti, uspona drugih sila od kojih je postala zavisna (Kina), zbog čega su njeni konzervativci sve nesigurniji, pa u svemu traže neko skriveno značenje i neku poruku – pa i u protokolarnom naklonu.
M. Mišić, Politika