Sutra 9. novembra sa početkom u 14:30 u Boru će biti održan veliki javni skup na kojem će građani Bora iskazati svoj protest i zahtevati kompletnu smenu aktuelne opštinske vlasti. Nisam siguran da je sama satnica t.j. termin održavanja dobro smišljen jer dok se učesnici okupe, organizuju i upute ispred zgrade opštine tamo verovatno neće biti nikoga, barem ne onih zbog kojih tamo i idu, ali možda to tako i treba uraditi.

U svakom slučaju verujem organizatorima i razumem gnev svojih sugrađana, podržavam ih u svemu ali ipak ne razumem zašto se protest nije mogao održati ranije. Po svemu sudeći i interesovanje medija je izuzetno veliko pa je samo vreme okupljanja pomalo neozbiljno i po sam ishod protesta rizično.  Ukoliko sutra neki od  „velikih“medja ipak ne budu u prilici da vest brzo i kvalitetno zabeleže i prenesu to će svakako biti zbog samog termina održavanja. Isto tako mi se čini da kada se poziva na građansku neposlušnost, kada definitivno protest nema nijedno stranačko obeležje i kada je sve kristalno jasno a svi su na jedinoj mogućoj strani, ne treba propustiti priliki pa ići na sve ili ništa, a ne kalkulisati sa vremenom održavanja zbog zaposlenih ili ne znam čega još. A jesmo li svi na istoj strani i hoćemo li i sutra posle svega svi pričati i misliti isto?

Ovde treba prepoznati i locirati uzdržane, nezainteresovane i uvek u pravilu prepametne koji će u slučaju neuspeha pričati kako su znali, osećali i predpostavljali i koji će udobno „maskirani“ nastaviti sa svojim „revolucionarnim“ delovanjem bez imena i prezimena, a u slučaju uspeha neprimetno ući u prve redove veličajući i prisvajajući sve kao svoje. Oni su ono protiv čega se treba boriti jer da nije njih ne bi bilo ni ovakve vlasti. Mi u Boru nikad nismo imali problem da saznamo ko je kakav ali smo uvek imali problem da znamo ko je za koga i na čijoj strani, a to je ono što je ipak  uzrokovalo mnoge probleme. Tako se i dosilo da pored jasno lociranih problema i nepravilnosti, od strane onih koji se protiv svega toga dugo i uporno bore, imamo skoro pola grada, jer ima i onih koji smatraju da još uvak nije sve izgubljeno i propalo.

A da li je ostalo nešto što još uvek nije izgubljeno?

Narod gladuje, od kancerogenih materija u vazduhu se jedva diše, grejanja nema a jedna te ista garnitura političara i njihovih poslušnika se pojavljuje u ko zna kojoj po redu kombinaciji na političkoj sceni izmrcvarenog i maskariranog grada. Infrastruktura je uništena, preduzeća su ili privatizovana (u pravilu katastrofalno loše) ili su u završnoj fazi propadanja, građani u nedoumici i neverici a gomila „lešinara“ već odavno kruži nad borskim dimnjacima i čeka. Treba li čekati i ima li čekanje ikakvo razumno opravdanje?

Posle sutrašnjeg skupa koji će nadam se biti miran i bez posledica po same učesnike možemo diskutovati jer će se otvoriti mnoge teme ali danas treba iskoristiti svaku priliku i još jednom pozvati građane da svojim učešćem daju doprinos da se sa reči pređe na dela. Treba prestati sa parolama, skrivanjem iza pseudonima ili političkih i drugih grupacija i jasno i glasno pokazati oštar i energičan protest, jer nam se za to ukazuje jedinstvena prilika da kao nikad ranije budemo jedinstveni i jaki.

Na kraju ću biti dosledan sebi i reći da sam siguran da se samom smenom vlasti, prevremenim izborima ili bilo kojim oblikom neposlušnosti neće preko noći popraviti apsolutno ništa jer je sve uništavano permanentno i dugoročno ali da je vreme da odgovorni, pošteni i pametni krenu sa radom kako bi za nekoliko godina priča o grejanju, lopovlucima pod okriljem vlasti i ostalim aktuelnim gradskim sramotama bile samo jedna davna i ružna uspomena.

Siniša Lađević