Izvor: RTS

Pripovedac, pesnik i dramski pisac, clan SANU Milorad Pavic, preminuo je u 80. godini.

Pavic je bio istoricar srpske književnosti od XVII do XIX veka, strucnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta.

Njegova dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na razlicite jezike širom sveta. Od strane strucnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavic bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Pavic je domacu i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski recnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reci kriticari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka.

Na pocetku svoje književnicke i profesorske karijere, Pavic je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilic i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesecev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku prica „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige prica: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske price“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).

U drugom romanu „Predeo slikan cajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reci. Godine 1991. objavljuje treci roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (prirucnik za gatanje) 1994.

Pored kvarteta romana koji su kljucni za sagledavanje svastranog Pavicevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna prica) 1996, „Stakleni puž“ (price sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodic za neupucene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju „Svadba u kupatilu“

Mnogi kriticari zabeležili su da je Pavic pisac cudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.