Moj blog sam ja. Tako je kod mene, što ne znači da tako treba ili mora da bude i da je tako jedino dobro. Sve je stvar izbora kao i u životu.

Tako je i u „real life-u“, ljudi se predstavljaju onako kako misle da će ih većina redije prihvatiti ili se predstavljaju onakvima kakvi zaista jesu, sve zavisi od čoveka do čoveka. Sa tim što je na netu mnogo lakše stvoriti sliku o sebi koja nije prava, ali je prihvatljivija za većinu i prija određenom pojedincu.

Dobija podršku, odobravanje, stiče prijatelje, što recimo možda ne bi mogao ili ne bi umeo u situacijama „oči u oči“.

Imam želju da upoznam neke blogere već duže vreme, ali zbog nekih svojih obaveza ili se nešto desi ili budem sprečena na neki drugi način da bih otišla na neko okupljanje. Do sada sam upoznala samo dve devojke. Jednu koja od skoro ima svoj blog i Dudu iz Novog Sada i u nijednu se nisam razočarala u smislu, da se prikazuju ovako, a da su u stvari nešto drugo.

Nemoj da ti je palo na pamet da mi po dnevnoj sobi galamiš ujutru kad spavam ili da mi slučajno probudiš decu. U svakom slučaju si uvek dobrodošao.

Nego raspisah se, a ne rekoh ono što mi je bila namera. Na pitanje „Koliko je “lažno predstvljanje” opasno…?“. Mislim da može da bude opasno u smislu da neko nekoga smuva na foru lažnog predstavljanja, pa da stupe u neke bliže odnose, a onda da se ispostavi da je taj neko u stvari neko sasvim drugi, a u drugim situacijama nije, jer ako sa nekim ko se lažno prikazuje popijemo kafu jednom ili dva puta godišnje ne može da nas poremeti.

Šta li sam sve ovo napisala, pojma nemam, ali neka ide, to sam ja i kad nisam sigurna šta rekoh. 😉

@Čarobna,
Samo ostavim čokolade i brišem- ne brini. Upoznaćeš ih još ali tvoj je raspored uvek zatrpan sa petoro za vratom … ha ha ha

@Zelena
Prvo dobrodošla, čast mi je da vas ugostim po prvi put (kafa ili nešto konkretno) drugo lamentiraš vrhunski. 🙂

@Čarobna & Zelena

Nisam ja otvarao temu misleći na nekakvu strašnu i masovnu pojavu ali me zanima da li znate šta sve može budala ili kreten u prevodu, kad stekne vaše veliko poverenje i pažnju, a vi ga ni videli ni čuli niste ubeđeni da je sve super i baš onako kako se ćovek-žena predstavio/la, kad ono ….

Imam nekoliko primeraka u zbirci ali da čujem prvo Vas?

Čitam malo pažljivije tvoju „krštenicu“ u proširenom obliku i prvo što sam pomislio je – gle, pa čovek je isto iz Informativnog centra! Jer, i ja sam 1975, iz gimnazijske klupe, stigao do tadašnjeg Radio Kovina da radim emisiju za decu „Rastimo…“ A taj radio je bio deo kovinskog „Informativnog centra“ koji je, na žalost, nestao u oluji privatizacije. Sad izdajem svoj list i od aprila 2007. istoimeni sajt (Kovin Ekspres). Ide nekako…
A tema ti je dobra, nisam još naišao na takvu. Mislim da svi mi imamo neku „urođenu“ dozu potrebe da se pravimo malo više pametni nego što jesmo, ali ta potreba se vremenom troši, nestaje, pa sad kako kod koga – jedni dobar komad tog svog „ja za spoljnu upotrebu“ zadrže uvek i maltretiraju druge sobom, drugi to mirno prevaziđu i znaju da se nasmeju sopstvenim mladalačkim „mudrostima“. Ali od samog sebe, ma šta radio, ne može se pobeći.
Na blogu ljudi, koliko vidim, takođe moraju da pređu neki put „sazrevanja“. Ono što se odmah vidi to je iskrenost, a kod blogerki – šarm. Bukvalno šarm, jer, bar mene, jednostavno „osvoje“ otvorenošću i emocijama koje ne kriju.
Naterao si me da se i sam zapitam da li sam, dok blogujem, to „sasvim ja“ ili dodajem malo veštačkog šećera. Za sad sam primetio da, ako negde nešto komentarišem, a opšti ton komentara i posta je razgaljujući, „prešaltam“ u taj vedri fazon i sebe, mada sam do tog časa možda bio loše volje. No, pretpostavljam da je to prednost blogovanja, a ne foliranje.
No, mislim da, ipak, na duži rok niko ne može da bude to što nije, baš kao i u stvarnom životu. Drugi nas „prevare“ samo onda kad smo nezainteresovani i skloni da budemo prevareni.

@Dragane

mani sad godine i datume. Bilo je to toliko davno … ali radilo se i učilo.
Mislim da si shvatio suštinu ove pričice priče koja je adresirina na osobe x ili y a bavi se nama.

@Zelena
Nadam se da si se snašla ali kafa ovako kasno- ne znam. Šta kažu doktorice iz NŽUZZM,

p.s. aha, evo napisah gore ti i jedan od slučajeva o kojima sam pričao.

Sva moja naklapanja na blogu sam – ja.
Bedno piskaralo sam – ja.
Mozda i drcnija i otvorenija nego u RL, jer ovde znam da onaj koji mozda cita ima izbor – onaj iksic u desnom uglu.
Generalno, imala sam gudo dilemu, i jos je imam, da li da moj blog bude i dalje papazjanija kakva jeste, ili da ga uze profilisem(jerbo kazu knjige da je to karakteristika dobrih blogova). Mozda jesam konfuzna, mozda mesam „frogs end grandmaders“, ali sve je to moje – i pesme, i price, i profesionalno peckanje i roditeljstvo, sav taj spricer sam ja, pa kako se kome dopadne.

da, to je normalno … najnormalnije.

Čudno ili ne – tako je. Ne linkuje te jedna ili dve osobe već malo više blogera, a to je dokaz da kvalitet i razlog za linkovenje postoji.

Izgleda da drčnija i oštrija „linga“ nailazi na respekt, a to može biti vredan i važan putokaz za RL.