Porez na (iz)disanje

porezZaglavili smo izgleda u blatu. Kola su stara i trošna, ali mi “uvek mladi” i spremni na nove podvige.

Nebrojeno puta smo, za ovih 8-9 demokratskih godina sa “izuzetnim uspehom” uspevali da poverujemo svakoj budali koja je smogla sredstava da kupi iole pristojno odelo (plus kravatu naravno), “slika” se za neku od televizija i svoju strategiju izlaska iz krize, koje su se smenjivale kao modeli automobila, “”proda” nekom od lidera stranaka na vlasti. Naravno da oni (predstavnici naroda i njihove volje), nemaju vremena od ljutog otimanja i prodaje ustajale i smrdjive magle, da se pozabave svojim poslom i smisle kako da svoja obećanja bar malo ušuškaju u neko koliko-toliko pristojno opravdanje koja neće vređati inteligenciju polupismene populacije zadubljene u ružicastu TV fleku ili genijalnost programa okupljenog oko nekakvog velikog brata. Njih to ne interesuje jer znaju da su tu sad i ko zna kad opet, pa to treba po ugledu na generacije i generacije predhodnika “uspešno i časno” privesti kraju.
Poštena inteligencija, akademski građani, poznati i priznati stručnjaci koji su utkali svoja znanja u najsavremenije i najuspešnije svetske kompanije i običan građanin koji nikad neće priznati da , 2 + 2 = 5, nikad nisu bili predmet njihove pažnje, jer oni ili ne glasaju ili glasaju za one pametne i mudre koji su nažalost u manjini, pa opasnosti nema. Dovoljno je samo nametnuti se prepričavanjem i simuliranjem blagostanja koje samo što nije, i tako od aprila do jula, od avgusta do nove godine, pa sve u krug. Traži se strpljenje i razumevanje za nasleđene poteškoće i efekte globalne ekonomske krize i svakakve druge gluposti uz raznovrsne uslove i poduslove koji nas dele od željene Evrope, velikih zarada i blagostanja u svakom agregatnom stanju i obliku.

Prijem u partnerstvu za mir je sa oduševljenjem prihvaćen i umalo da odemo na granicu i zamerimo se braći rusima u trenutku kad nas jedino oni podržavaju. Doduše podrška i nije preterano srdačna i sadržajna ukoliko se ne upletemo u analizu strateško-trgovinskih povlastica ali bolje išta nego ništa. Mi ionako nismo navikli da nas neko ceni i poštuje pa čemu onda tolika briga?

Haški tribunal i sve što je doneo modernoj demokratiji, paket zakona kojim uskladismo naš polutruli sistem sa članicama EU, i niz uslova i način njihove prezentacije, samo su dokaz nesposobnosti i uzaludnosti naše vladujućeg establišmenta. Međutim ni tu nije kraj muci  jer kao da svo to ponižavanje i poruga nije bila dovoljno vruć šamar gologuzom i gladnom narodu pa se pojaviše uslovi koji pomalo liče na ucenu i uvredu zdravoog razuma.

Tako se pojavio porez na porez, porez na logično razmišljanje i zaključivanje i porez po slobodnom ministrovom izboru, gde ministar ili neko do njegovih zamenika u određenom trenutku upisuje šta god mu padne na pamet. Uskoro možemo očekivati da nam isti taj ministar koji je bio u svim mogućim vladajućim garniturama od “bagera” na ovamo, objavi da ćemo dobiti još nekoliko paketa pomoći od svetske banke ili me-me-ef-a ali da za uzvrat svako od nas treba da pase travu na unapred pripremljenim travnjacima ispred banaka na određeni vremenski period ili će se ići na neku još goru varijantu. Možda ćemo doživeti da nam uvedu porez na rast trave, padavine ili broj sunčanih dana u godini ili možda na broj šoljica za kafu koje poseduje domaćinstvo.

Mi ćemo i to prećutati i istrpeti sve dok nam ne uvedu na porez na disanje a onda će valjda neko i shvatiti da nas tretiraju kao ovce i stoku, a stoka kao stoka zna da bude i divlja i neobuzdana. Barem se nadam da je to sa stokom još uvek tako.

Borsky