Ponos nema alternativu

Predugo sam se gnezdio pred tastaturomi u nameri da snensem nekakav tekst, pomalo namršten zbog uporne medijske kampanje B92, koji nam već nedelju dana ili više, uteruje evropski nalickan „inače naš“ stav o gejovima i navikama onih koji se vole isto kao i svi ostali ali za to koriste neke sasvim drugačije izduvne grane i kanale.

Čak mi je večeras i sunđer Boban delovao sasvim prihvatljivo sa svojim onim zaraznim cerekanjem i svim ostalim likovima koji baš i nisu za crtani film ali ajd’ …. Međutoa, što bi reko jedan moj dobar drugar iz Makedonija, baš u trenutku kad sam pomislio da sam definitivno i sasvim demokratski i nenamešteno bio spreman da pristupim iznošenju jaje-teksta uz tupi klik sve što radi na struju je utrnulo i uplovio sam u jedno totlano hladno, gluvo i pomalo perverzno ništa. Svi lepo planovi-uključujući i hit meseca , odlazak u Novi sad na BlogOPEN koji sa nestrpljenjem očekujem su mi iz te pomrčini izgledalo sasvim dalek i nedostižan.

Mislim, to sa njihovim seksualnim opredeljenjem apsolutno podržavam, kao njihovu želju i nameru da nam pokažu kako smo „samo malo“ različiti, i baš kao i naš predsednik nemam problem sa tim. Oni su oni- mi smo mi, a ja sam ja i svoje dupe ne dam i tačka, (ne mislim samo na dupe već onako uopšteno).

Ipak u celoj priči nisu bitni ni važni oni a ni ja, već ovi koji se, evo nedelju dana uoči te parade ponosa zgražavaju nad ponašanjem tih ljudi i žena koji ipak nisu isplivali iz nikakve poplave ili prekjuče išetali iz neke šume. Ti ljudi žive tu sa nama i među nama i ukoliko ih neko do sada nije primetio i markirao kao takve ne mora to da radi ni uoči njihovog javnog nastupa, kako god se zvao ili manifestovao.

Da ne bih bio pogrešno shvaćen ili nedorečen dodaću samo još da nam taj vid evropeizacije nije morao biti od presudnog značaja jer smo prilika imali previše i sasvim ponosnije bih se osećao da smo u prvi plan izbacivali posredstvom preskupe i izgleda polumrtve državne marketing-mašinerije odlične studente, sportiste, talente i one koji to mogu postati.

Ponosnije i evropskije bih se osećao da centri moći koji nas tako uporno i svim mogućim sporednim stazama i stazicama neustrašivo vode u Evropu, promovišu one koji nose svojim znanjem i sposobnonošću svetske istraživačke centre i laboratorije a nešeg su porekla. Govoriti o takvima u medijima nije potrebno jer su oni nešto što nikako nije zanimljivo i ni slučajno ne može privući toliko medijske pažnje, a ni huligane i delioca ulične pravde, koje država sa posebnom pažnjom neguje i čuva za neka vremena kad njihova “hrabrost” ili nešto drugo, bude od presudnog značaja za dovođenje na vlast nekih novih vizionara i državnika koji će nas odvesti možda čak i na sam Mars.

Volim i ja Vas.

Jedan komentar

  • Nena

    7. oktobra 2010. at 22:25

    U svom komentaru želim prvo da napomenem da se odavno spremam da napišem tekst nalik ovom. Pošto je ovde gotovo sve rečeno, iznela bih još malo mog mišljenja o “paradi srama”, kako je većina i zove.

    Ja sam pravoslavne veroispovesti i moja vera ne podržava “ljubav” među osobama istog pola, baš kao ni jedna druga. Da li je normalno odobravati ovakve stvari? Dozvoljavati sklapanje bračnih zajednica i usvajanje dece? Po meni nije.

    U celoj priči, dete kad odraste u takvoj “porodici”, zapitaće se da li je sa njim sve u redu. U pubertetu neće ni samo moći da odresi ko mu je mama a ko tata. Da li je prirodno? Naravno da nije iz više razloga jer do sad nisam videla ni jednu mačku, psa, ovcu, kravu…da istog pola u ljubavi. Zamislite dva bika! Pa oni treba da se bore, a ne da se vole!

    Govorimo o natalitetu, kako i na koji način ga podići. Sklapanjem brakova osoba istog pola, gde je tu natalitet i zaustavljanje bele kuge.

    Ja smatram da poremećaji kod osoba postoje, da se svi rađamo sa nekim nedostatcima i anomalijama, ali to se leči. Ukoliko nema leka, prihvatamo sebe takvima kakvim jesmo ali se time ne hvalimo, toga se ne stidimo, već naučimo da živimo sa time.

    Evropa je mogla mnogo boljih stvari da nam ponudi i da a naša država za taj novac da nahrani gladan narod i otvori javne kuhinje za siromašne.
    Na kraju krajeva radila sam sa kolegom koji je gej, i nije to ništa strašno, ali ipak …