Predugo sam se gnezdio pred tastaturomi u nameri da snensem nekakav tekst, pomalo namršten zbog uporne medijske kampanje B92, koji nam već nedelju dana ili više, uteruje evropski nalickan „inače naš“ stav o gejovima i navikama onih koji se vole isto kao i svi ostali ali za to koriste neke sasvim drugačije izduvne grane i kanale.

Čak mi je večeras i sunđer Boban delovao sasvim prihvatljivo sa svojim onim zaraznim cerekanjem i svim ostalim likovima koji baš i nisu za crtani film ali ajd’ …. Međutoa, što bi reko jedan moj dobar drugar iz Makedonija, baš u trenutku kad sam pomislio da sam definitivno i sasvim demokratski i nenamešteno bio spreman da pristupim iznošenju jaje-teksta uz tupi klik sve što radi na struju je utrnulo i uplovio sam u jedno totlano hladno, gluvo i pomalo perverzno ništa. Svi lepo planovi-uključujući i hit meseca , odlazak u Novi sad na BlogOPEN koji sa nestrpljenjem očekujem su mi iz te pomrčini izgledalo sasvim dalek i nedostižan.

Mislim, to sa njihovim seksualnim opredeljenjem apsolutno podržavam, kao njihovu želju i nameru da nam pokažu kako smo „samo malo“ različiti, i baš kao i naš predsednik nemam problem sa tim. Oni su oni- mi smo mi, a ja sam ja i svoje dupe ne dam i tačka, (ne mislim samo na dupe već onako uopšteno).

Ipak u celoj priči nisu bitni ni važni oni a ni ja, već ovi koji se, evo nedelju dana uoči te parade ponosa zgražavaju nad ponašanjem tih ljudi i žena koji ipak nisu isplivali iz nikakve poplave ili prekjuče išetali iz neke šume. Ti ljudi žive tu sa nama i među nama i ukoliko ih neko do sada nije primetio i markirao kao takve ne mora to da radi ni uoči njihovog javnog nastupa, kako god se zvao ili manifestovao.

Da ne bih bio pogrešno shvaćen ili nedorečen dodaću samo još da nam taj vid evropeizacije nije morao biti od presudnog značaja jer smo prilika imali previše i sasvim ponosnije bih se osećao da smo u prvi plan izbacivali posredstvom preskupe i izgleda polumrtve državne marketing-mašinerije odlične studente, sportiste, talente i one koji to mogu postati.

Ponosnije i evropskije bih se osećao da centri moći koji nas tako uporno i svim mogućim sporednim stazama i stazicama neustrašivo vode u Evropu, promovišu one koji nose svojim znanjem i sposobnonošću svetske istraživačke centre i laboratorije a nešeg su porekla. Govoriti o takvima u medijima nije potrebno jer su oni nešto što nikako nije zanimljivo i ni slučajno ne može privući toliko medijske pažnje, a ni huligane i delioca ulične pravde, koje država sa posebnom pažnjom neguje i čuva za neka vremena kad njihova “hrabrost” ili nešto drugo, bude od presudnog značaja za dovođenje na vlast nekih novih vizionara i državnika koji će nas odvesti možda čak i na sam Mars.

Volim i ja Vas.