Mnogo je tih raznoraznih, geometrijski definisanih pogleda u štampi , medijima i internetu. Te iz ovog ugla, te iz onog ugla, pa onda pogled sa strane … a prednjači onaj pogled ili komentar iz ličnog ugla.
Tu je stvar zaštićena i ušuškana do kraja. Nema zamerke, sloboda govora i mišljenja bato- pa jel’ da?
Oduševlavao sam se kolumnama mudrih i pametnih ljudi, njihovim rezonovanjem, preciznom i duhovitom detekcijom problema, grešaka ili nepravilnosti ali nikada, i ponavljam nikada, nisam našao kolumnu ili javno izgovorenu primedbu koja je uticala na promenu u okviru date teme, problema, nepravilnosti.
Silni pokreti, grupacije, blogovi sa armijom ljutih „poznavalaca ispravnog puta“ i boraca za istinu i pravdu koji su znali da stanu na „ivicu života i smrti“ ugašeni su polako ali zauvek nevidljivom rukom prestupnika a praksa se nastavljala u istom smeru bez ikakvih problema. Jednostavno, kao da su prestupnici radili na tome da proces dodatno „dorade“ razviju usavrše i svu tu neispravnost i nelogičnost dodatno zaštite ili možda čak „patentiraju“ – nemam pojma.
Kad pomenuh promene, nameće se da su one nekako kod nas zaživele skoro kao narodni običaj. Postale su dovoljno učestale i nekako se savršeno slažu uz svadbe, vašare, jelo, piće, muzičke i druge pijanke podriguše i sve što tu spada. Ipak kako kažu, promene su srž napretka, budućnosti i mnogo ih se na tom svetom zadatku izmenjalo već dve decenije ali ne promeniše ništa što bi se odma iz prve primetilo – mislim na promene „na bolje“ pre svega. Ne mogu da kažem da napretka nije bilo ali naš napredak bi možda mogao najbolje da se opiše ovako:
„Imaš loš auto, a auto ti je potreban zbog posla, dece a na kraju krajeva tu je i prestiž i tako to …. Ne možeš da ga kupiš ali neko će ti ga dati na poklon, ako prihvatiš da ga voziš isključivo u rikverc. Ti ga ipak uzmeš kršiš uslov pod kojim si ga dobio, voziš normalno i praviš se dasa. “ Svi vide da grešiš ali ti plaćaš kazne i penale i voziš se u besnom atomobilu jer 80% populacije nema vremena a neretko ni mozga da razmišlja o svemu tome a kamoli da dođe do nekog zaključka, analize … nešto.
Promene su postale sastavni deo i marketinškog nastupa od ekonomije i privrede pa sve do školstva, poljoprivrede i diplomatije jer u obrazloženjima, analizama i projektima za budućnost opet sve zavisi od promena.
Bilo bi glupo citirati objašnjenja, opravdanja i sve poteškoće kroz koje svi zajedno prolazimo, ali promena nema, niti ih može biti jer, one prave i dugotrajne nastaju i razvijaju se iz nas samih, a mi kao narod nismo zainteresovani da se menjamo – osim kad dođe predizborna kampanja. Tada menjamo stranke, koalicije i slogane, vrtimo se u krug u nekom polusnu ili oduševljenju iščekujući nove garniture i koalicije sa starim ali možda malo modifikovanim i poboljšanim – i samim tim po nas prihvatljivijim propustima. U tom periodu su i babe i žabe kompatibilne i sve može, a uostalom zbog toga nam i jeste ovako.
Nekada sam stvarno verovao da radom i poštenjem možeš promeniti mnogo toga ali priznajem – pogrešio sam.
Moj pogled je zato takav, jer samo se iz te perspektive može videti pravo stanje stvari a da bi imao taj ugao gledanja neke se pojave i događaji moraju okončati- dotle, „džabe ćete opet krečiti“. I molim sve koji su došli dovde i pročitali da se manu gramatike. Od pozadi (odvojeno) i tačka.
4 Komentara
miodrag ristić
13. jul 2011. at 21:45To su naizgled sitnice, ali ključne… Podrazumeva se da se angažovanje u politici treba nekako da (lično) isplati. Podrazumea se da se stvari popravljaju „odozgo“. Podrazumeva se da su prvi ujedno i najbolji (u bilo čemu). Podrazumeva se da pametni ljudi znaju šta rade, i zašto.
Spisak zabluda je beskrajan…
Borsky
16. jul 2011. at 19:37Što je beskrajan – već nagoveštaja drugačijeg razmišljanja nema.
Mehanizam je pokvaren …
toma
16. jul 2011. at 19:42ovo sa rikvercom ti je bas dobro.
gde se samo seti toga.
Nena
16. jul 2011. at 20:25Godine prolaze u iščekivanju da će se nešto jednog dana promeniti. Sada sve manje verujem u to.
Poštenja nema, pravda odavno ne postoji, a taj pogled od pozadi neko zamenjuje starim pravilom, “ ljubim ruke gospodine „, sa sličnim “ ljubim dupe gospodine „.
Morala nema, vrednosti su nestale… Ostala su samo opredeljenja, hoćeš li ostati svoj ili dušu „prodati djavolu“ makar i šaku slave.