P(l)aćenik

Od kada je sveta i veka bilo je a i biće nepravde, korupcije i koristoljublja. Kroz vreme su opstajale, menjale agregatno stanje a mi obični mali i nebitni ljudi smo ostali kakvi smo i bili. Nikad i ništa nas neće dovesti u red. Nikad.

Ne govorim o prepametnim subobrazovanim i onima “od gore”, pričam o običnom čoveku – onom za svaki dan. Taj običan čovek je još uvek ubeđen da mu je ama baš u svemu potreban lider, da ništa ne može sam (čak ni da razmišlja) a u krajnjem slučaju i da će mnogo bolje proći ako za sve što ga se tiče, ipak bude odgovoran neko drugi. I sve bi to bilo dobro i donekle razumljivo da u međuvremenu nije došlo do opasne nestašice na to spremnih junaka.
Teško je danas naći dobrog lidera ili vođu- onog da umesto vas sve ono … pa su se oni koji su uvek bili u drugom i trećem planu dosetili i obznanili i (treći put “i” ) promovisali pojam “lider p(l)aćenik”. Ponovo su po ko zna koji put najnesposobniji isplivali u prvi plan. Dokle?

Lider p(l)aćenik je spreman, sposoban, obavešten i uvek na vašoj strani. On će vas podržavati, zastupati i voditi kao niko do sada ali samo ukoliko uspete da postignete finansijski sporazum. Pored finansijskog, sporazum sadrži još par stvari ali on nikad ne želi da o tome priča previše, jer  ne ume da priča, a većina njih nije pročitala u potpunosti ni uputstvo za pripremanje gotove supe. On se neretko upušta i u druge aktivnosti ali ga u pravilu najviše zanima lična promocija sa primesom  isceljenja urodjenih ili stečenih frustracija, komopleksa i nekih drugih anomalija.

Jedan takav slučaj imamo danas i u Boru. P(l)aćenik je došao i zakačio svoje zastave po gradu, a ovaj “naš” je od najnovije sorte, koja je u medjuvremenu mutirala pa je odmah za sobom doveo još nekoliko p(l)aćenika -zame(r)nika. Čoveka je angažovao klijent br. 1 ali se naš junak brzo prilagodio. Pošto mu je klijent br.1 pokazao put u nameri da mu malo pomogne on  je prvo “kaparisao” medije grada ali ubrzo zatim objavio tender za svoj transfer  prema kilentima br.2 i br.3 i sada vragolasto “baca oko” na sve ostalo što bi bilo sasvim u skladu sa njegovom ničim izazvanom popularnošću. Popularnost mu obrađuje i unapređuje najtraženiji novinar svih vremena, kojem petnaest godina prete, a on jadan još nije stigao ništa ni da napiše – o reportažama nećemo, jer verovatno čovek i ne zna šta je to.

Elem p(l)aćenik se pored svojih osnovnih delatnosti prihvatio i mukotrpnog posla spasioca svih borskih kotlova, kuturnog prosvetitelja i novinarskog mecene, a pošto su ga ubedili da je sve to odradio dobro pošao je čak i u obračun sa potencijalnim ljutim protivnicima na polju politike pa i sa samim svojim poslodavcem. Međutim i tu dolazi povremeno do nekih problema i smetnji, jer on još uvek ne zna kojoj stranci pripada, a ovi ostali ili neće da mu kažu ili ne znaju ni oni. Malo je to teško objasniti, ali zasigurno nije ni lako biti p(l)aćenik.

Šta da Vam kažem na kraju. Čestitiam borskim novinarima, koji su dozvolili da ih vodaju ovakava dva promašaja, ali i evoropski orijentisanim demokraskim snagama grada, koji su umesto da su same skidale Rankića sa vlasti, dozvolile da im na tome radi p(l)aćenik. Kako će i čime platiti radove na “amputiranju radikala” iz opštinske uprave ne znam, ali mi se čini da će se i oni naći na spisku kaparisanih objekata i organizacija najvećeg lokalpatriote kojeg je Bor ikada imao. Tako sada postoji šansa da umesto jednog Rankića  dobijemo dva ili čak i tri p(l)aćenika a ceh plaćamo sami i to po najvišoj tarifi.

Borsky