Zašto su u Srbiji hrana i oprema za bebe tako skupi

Beograd – Iako inicijativa roditelja i nevladinih organizacija o ukidanju poreza na dodatu vrednost na hranu, opremu, odeću i obuću za bebe nije naišla na razumevanje predlagača budžeta za 2008. godinu, ipak treba proveriti koliko u formiranju, inače astronomskih, cena bebi opreme učestvuju marže, carina i drugi faktori. Vladimir Ješić, jedan od inicijatora kampanje za ukidanje PDV na opremu za bebe tvrdi za Danas da pakovanje jednokratnih pelena za bebe u Srbiji košta 1.300 dinara, a u Nemačkoj samo 400 dinara, dok na primer, za zimsko odelo, tzv. „skafander“ u Austriji treba izdvojiti 20 evra, a u Srbiji oko 4.000 dinara. I dok se ovih dana često pominju trgovci (na veliko i malo) koji zaračunavaju visoke marže i dobro zarađuju na razlici u cenama proizvoda za bebe, Ješić ipak proziva nadležne da objasne kako bi to ukidanje PDV „urušilo“ konstrukciju republičkog budžeta. I Rade Stojković, direktor firme Joneko iz Beograda koja se bavi uvozom i distribucijom bebi i dečje opreme smatra da država treba da ukine ili bar smanji PDV.

– Mislim da uvoznici i maloprodaja rade sa minimalnim maržama u odnosu na troškove, mada je činjenica da marže nisu iste za sve proizvode namenjene deci jer su za neke od njih troškovi pre izlaska na tržište, zbog dodatnih ispitivanja zdravstvene ispravnosti, veći. Reč je o cuclama, flašicama ili drugim artiklima koji dolaze u dodir sa hranom za bebe. Zanimljiv je primer Izraela, gde se oprema za bebe prodaje po fabričkim cenama, a država na osnovu dokumentacije o prometu isplaćuje marže uvoznicima i maloprodajnim objektima – izjavio je za Danas Stojković.
Jedan od sagovornika Danasa koji je želeo da ostane anoniman tvrdi da se pelene prodaju uz zaračunavanje minimalne marže i dodaje da nisu realna poređenja domaćih i cena na zapadu s obzirom na to da, recimo pelene, u razvijenim zemljama ne podležu poreskim i carinskim opterećenjima i prodavci ih dobijaju direktno iz fabrike.
U Upravi carina kažu da se carinske stope za dečije pelene i hranu za bebe kreću od jedan odsto (za pelene), do 20 odsto (za mleko), carinske stope za kašice za bebe sa povrćem ili mesom kreću se između 20 i 30 odsto.
Računice trgovaca ukazuju na konstantno smanjenje prometa robe iz asortimana za bebe, a manji PDV bi doprineo pojeftinjenju tih artikala, mada promena poreske politike ne znači automatski i snižavanje maloprodajnih cena. Trgovci, takođe, tvrde da su ti artikli i do sada imali minimalne marže iako neki od njih, na primer hrana za bebe, podležu strogom režimu čuvanja pa podrazumevaju veće troškove. S druge strane, ako država odluči da se odrekne prihoda od prodaje bebi i opreme za decu i propiše nultu stopu PDV, smanjenje prihoda u državnoj kasi moraće da se nadoknadi poskupljenjem nekih drugih proizvoda ili usluga, što će na kraju opet platiti potrošači. M. Janjić

Visoki uvozni troškovi

Uvoznici tvrde da se najviše isplati uvesti šleper pelena. To znači da za prevoz do Beograda treba izdvojiti 1.800 do 2.000 evra, ako je roba iz Italije, dok je transport iz Nemačke ili neke druge zemlje još skuplji. Sledeći problem za uvoznika je što šleper mora da bude ostavljen u carinskom magacinu gde i čeka carinjenje, a ta tzv. ležarina iznosi i do 600 evra po jednom šleperu. Bankarski krediti dodatno opterećuju uvoznika zbog kamate od 1,5 odsto. Tome treba dodati i troškove za zakup poslovnog prostora i maržu, koja u najvećem broju slučajeva iznosi oko 30 odsto. Uz sve to treba sačekati da maloprodaja plati preuzetu robu, što u najboljem slučaju iznosi od 60 do 90 dana.